Minimalac približiti potrošačkoj korpi
Savez samostalnih sindikata Srbije zatražiće da nova minimalna cena rada bude veća za oko 11.000 dinara u odnosu na sadašnju koja iznosi 24.024 dinara, što znači da bi minimalni radni sat umesto 143 dinara koliko sada košta ubuduće vredeo 209 dinara.
Na pitanje kako su došli do ovih 11.000 dinara, Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), kaže da je to jedini način da se minimalac približi minimalnoj potrošačkoj korpi koja je u aprilu iznosila 36.637,79 neto dinara, što je za 12.000 manje od sadašnjeg minimalca.
On je skeptičan da će uspeti za toliko da povećaju minimalac, jer se poslodavci u najavi protive tome, ali dodaje da neće pristati ni na predlog poslodavaca da se cena rada poveća samo za procenat rasta BDP-a plus rast inflacije, jer bi to bila minimalna korekcija.
Orbović, kaže, da minimalac u Srbiji prima 350.000, od kojih je oko 30.000 u državnoj službi i dodaje da se po Zakonu o radu minimalac menja na svakih pola godine, a da je u Srbiji do pre dve godine bio slučaj da se nije menjao i po nekoliko godina.
Upitan da li bi jedan od predloga mogao biti da se minimalna primanja uopšte ne oporezuju, a da se zato ona velika od 200.000 i više hiljada dinara oporezuju po znatno većoj stopi, Orbović potvrđuje da je to jedan od predloga SSSS. Osim toga, inspekcija rada treba da proveri koliko poslodavaca uplaćuje radnicima minimalac na račun, a koliko njih dobija ostatak na ruke čime se taji porez.
Ujedinjeni granski sindikat Nezavisnost smatra da bi pristojno povećanje minimalne zarade bilo oko dvadesetak odsto, ili oko 5.000 dinara, s tim što će uzeti u obzir rast inflacije, proizvodnje, i u zavisnosti od visine poreza i minimalne potrošačke korpe braniće svoj predlog. Neće pristati da povećanje minimalne zarade bude ispod 10 odsto, odnosno oko 2.500 dinara.
Stanko Krstin, poslodavac iz Unije poslodavaca Vojvodine, kaže da je i pre nego što su pregovori počeli čuo razne predloge sindikata pa i da radni sat košta više od 200 dinara, što nije realno.
– Kao poslodavac koji radi 22 godine tvrdim da u ovom času nema uslova da se poveća minimalna cena rada. U najboljem slučaju to može biti za rast BDP i inflacije i to na mišiće. Samo pod uslovom da se vlada kao i prošle godine saglasi da nam za rast minimalne zarade poveća i neoporezivi deo plate s 11.000 na 15.300 dinara – kaže Krstin.
Ako sindikati hoće da minimalac bude u visini potrošačke korpe država bi trebalo da oslobodi poslodavce plaćanja poreza do tog iznosa. Kakav god da se plan pravi ne može se dopustiti da sve padne na teret poslodavaca, a da vlada nastavi da puni budžet.
Krstin se kao poslodavac nada da će se obistiniti i najave novog ministra finansija da bi moglo da dođe do smanjenja nameta na zarade od naredne godine, jer bi tu već bilo prostora za neke korekcije.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković rekao je da je jedino realno povećanje minimalnih zarada koje povlače i rast ostalih zarada ono koje je u skladu sa rastom BDP i inflacije.
U slučaju da Socijalno-ekonomski savet, u kojem su predstavnici vlade, sindikata i Unije poslodavaca, ne postigne dogovor o povećanju minimalne zarade, vlada će, kaže Orbović, dati svoj predlog, jer je procedura takva.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
