Američko-turska igra sankcijama

U Beloj kući su odlučili da blokiraju imovinu dvojice turskih ministara – pravde Abdulhamita Gula i unutrašnjih poslova Sulejmana Sojlua – koji su označeni kao glavni krivci za hapšenje pastora Bransona. Ali, pokazalo se da je to bio pucanj u prazno.

„Ja u Americi nemam imovinu, nijedan cent”, izjavio je ministar pravde Gul.

„Moja jedina imovina u SAD je FETO (organizacija imama Gulena) i mi ćemo ga pre ili kasnije dovesti u zemlju (da mu se sudi)”, poručio je ministar unutrašnjih poslova Sojlu.

Predsednik Redžep Tajip Erdogan je odmah udario pesnicom o sto uz gromoglasno odobravanje domaće javnosti. Na udaru se našla imovina američkog ministra pravde i sekretara za unutrašnje poslove. Ali, i to je, s praktičnog stanovišta ako ne i sa simboličkog, bio promašaj: ti funkcioneri nemaju imetak u Turskoj.

U pozadini su mnogo dublji problemi. Odnosi dve zemlje su godinama u krizi, pogotovo posle turske odluke da kupi ruske raketne sisteme S-400, kao i zbog odluke Pentagona da podrži i naoružava sirijske Kurde pošto se bore protiv islamističkih ekstremista. U Ankari ih optužuju da su teroristi koji sprovode etničko čišćenje Turkmena i Arapa na severu Sirije. Vašington zbog nedostatka dokaza odbija da Ankari izruči imama Gulena, koji živi u Pensilvaniji.

U američkom Kongresu pokrenuta je inicijativa da se Ankari blokira isporuka borbenih aviona F-35. Teško je poverovati da će predsednik Donald Tramp prihvatiti taj predlog, pogotovo ako se uzme u obzir to što u Ankari upozoravaju: „Mi imamo alternativu.” Turska će u tom slučaju kupiti ruske bombardere SU-57, otkrivaju lokalni mediji.

Odnosi Vašingtona i Ankare će se, izgleda, još više poremetiti zbog uvođenja novih američkih sankcija protiv Irana. Pogotovo zato što Tramp traži od saveznika da prestanu da kupuju iransku naftu i gas.

„Turska neće sprovoditi američke jednostrane sankcije protiv Teherana”, izjavio je šef diplomatije Mevlut Čavušoglu.

„Blokiranje kupovine iranske nafte i gasa teško bi pogodilo tursku privredu, koja se i bez toga suočava sa problemima”, kaže ekspert za međunarodne odnose Soli Ozel.

U prvih šest meseci ove godine Ankara je dnevno kupovala po 170.000 barela iranske nafte, što je 49 odsto ukupne potrošnje zemlje. Turska godišnje uvozi i devet milijardi kubnih metara gasa. Preorijentacija na saudijski petrolej, kako to sugerišu u Beloj kući, izazvala bi dodatne troškove jer je ta nafta lošijeg kvaliteta.

U Ankari i Vašingtonu kao da su konačno počeli da shvataju da treba da zaustave produbljivanje jaza između dve zemlje. To potvrđuju najnovija otkrića lokalnih novinara:  šefovi diplomatija Čavušoglu i Majk Pompeo su poslednjih dana četiri puta bili u telefonskom kontaktu. Razgovarali su i vojni ministri Hulusi Akar i Džejms Matis.

Turska delegacija koju je predvodio zamenik ministra spoljnih polova Sedat Onal krajem sedmice boravila je Vašingtonu, pokušavajući da trasira teren za normalizaciju odnosa, što sigurno neće ići ni glatko niti brzo. Pojedinosti tog razgovora nisu saopštene javnosti. Ali, u Vašingtonu su, kako se saznaje, počeli da shvataju da Erdogan, za razliku od svojih prethodnika, nije spreman na ustupke kada su u pitanju turski interesi u regionu i da moraju da budu spremni na  kompromis s Ankarom.