Na poternici Karavađo i Van Gog

Kugla kralja Karla Devetog izrađena je od 17-karatnog zlata i ukrašena je crnim i belim emajlom s kamenim kvarcom i biserima. Oko sredine nalazi se traka sa staklenim kvarcom i biserima, visoka je 17 centimetara, a prečnik joj je 11 centimetara. Kruna kralja Karla Devetog izrađena je od 16-karatnog zlata i delimično je prekrivena crno-belim emajlom i ukrašena biserima. Teška je 1.625 grama. Kruna kraljice Kristine izrađena je od 17-karatnog zlata s crnim emajlom i teška je 660 grama.

Interpol svakog juna i decembra objavljuje poster, kao svojevrsnu poternicu za najtraženijim umetničkim delima ukradenim u poslednjih šest meseci i ona se prosleđuje svim državama članicama. Od objavljivanja prvog postera u junu 1972, na ovaj način tragalo se za 534 najvrednija umetnička dela, od kojih je 51 nađeno.

Slika „Vaza i cveće”, Vinsenta van Goga ukradena je iz muzeja u Kairu 2010. godine. Procenjuje se na 50 miliona dolara. „Golub s graškom” Pabla Pikasa nestao je iste godine u Parizu, a vredan je čak 100 miliona dolara. Delo Johanesa Vermera „Koncert” ukradeno je u velikoj pljački bostonskog muzeja, uz još 12 vrednih slika.

Na listi najtraženijih su i dve slike Karavađa „Sveti Francis” i „Sveti Lorens”, Van Ajkove „Pravedne sudije”, Rafaelov „Portret mladića” i Moneov „Most Čaring Kros”.

U Srbiji je pre nekoliko godina nađena slika Pola Sezana „Dečak u crvenom prsluku” vredna 100 miliona evra. Krađa i krijumčarenje predmeta koji pripadaju kulturnom nasleđu je međunarodni zločin koji pogađa zemlje porekla, tranzita, ali i konačne destinacije, kažu u Interpolu. Nedozvoljenu trgovinu umetničkim delima pospešuju zahtevi tržišta umetnosti, a pogoduje joj otvaranje granica, poboljšanje transportnih sistema i politička nestabilnost u nekim državama.

Tokom protekle decenije, prema podacima Interpola, primećeno je povećanje nezakonite trgovine predmetima koji predstavljaju spomenike kulture iz oblasti na Bliskom istoku pogođenim oružanim sukobom.

U februaru 2015, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je Rezoluciju 2199, pozivajući države da spreče trgovinu ukradenim iračkim i sirijskim kulturnim dobrima. U Interpolu ocenjuju da je baza ukradenih umetničkih predmeta ključno sredstvo u borbi protiv ovog vida kriminala, a dostupna je agencijama za sprovođenje zakona i drugim ovlašćenim korisnicima širom sveta.

Interpolova baza podataka ukradenih umetničkih dela odnedavno preduzima korake koji će dovesti do poboljšane razmene informacija. Cilj je da se što brže prenesu podaci širom sveta. Određeni su specijalizovani policajci koji će sada moći efikasnije da postavljaju činjenice u vezi sa ukradenim blagom. Novi sistem omogućava korisnicima da poboljšaju pretragu ključnih reči pomoću funkcija upoređivanja slika jednostavnim postavljanjem slike umetničkog dela.

Prepoznajući ključnu ulogu koju javnost ima u zaštiti kulturnog nasleđa, unapređena baza podataka i dalje će biti dostupna aukcijskim kućama, trgovcima, umetnicima, javnosti, muzejima, novinarima i akademskim institucijama. To pruža mogućnost javnim korisnicima baze podataka da sistematski provere predmete koje nabavljaju.

„ Stvaranje specijalizovanih jedinica nacionalne policije obučenih u bazama podataka Interpola pomaže nam da odredimo šta je i odakle ukradeno i to je prvi korak u bilo kojoj istrazi”, rekao je Korado Katesi, koji je u Interpolu zadužen za krivična dela protiv kulturnog nasleđa.

Prošlogodišnje međunarodne operacije koje je podržao Interpol omogućile su policiji i carinskim agencijama širom sveta da nađu oko 45.000 ukradenih predmeta, pokrenu 400 istraga i uhapse 200 ljudi. Baza trenutno sadrži informacije o oko 50.000 umetničkih dela ukradenih u 134 zemlje.