На потерници Каравађо и Ван Гог

Кугла краља Карла Деветог израђена је од 17-каратног злата и украшена је црним и белим емајлом с каменим кварцом и бисерима. Око средине налази се трака са стакленим кварцом и бисерима, висока је 17 центиметара, а пречник јој је 11 центиметара. Круна краља Карла Деветог израђена је од 16-каратног злата и делимично је прекривена црно-белим емајлом и украшена бисерима. Тешка је 1.625 грама. Круна краљице Кристине израђена је од 17-каратног злата с црним емајлом и тешка је 660 грама.

Интерпол сваког јуна и децембра објављује постер, као својеврсну потерницу за најтраженијим уметничким делима украденим у последњих шест месеци и она се прослеђује свим државама чланицама. Од објављивања првог постера у јуну 1972, на овај начин трагало се за 534 највреднија уметничка дела, од којих је 51 нађено.

Слика „Ваза и цвеће”, Винсента ван Гога украдена је из музеја у Каиру 2010. године. Процењује се на 50 милиона долара. „Голуб с грашком” Пабла Пикаса нестао је исте године у Паризу, а вредан је чак 100 милиона долара. Дело Јоханеса Вермера „Концерт” украдено је у великој пљачки бостонског музеја, уз још 12 вредних слика.

На листи најтраженијих су и две слике Каравађа „Свети Францис” и „Свети Лоренс”, Ван Ајкове „Праведне судије”, Рафаелов „Портрет младића” и Монеов „Мост Чаринг Крос”.

У Србији је пре неколико година нађена слика Пола Сезана „Дечак у црвеном прслуку” вредна 100 милиона евра. Крађа и кријумчарење предмета који припадају културном наслеђу је међународни злочин који погађа земље порекла, транзита, али и коначне дестинације, кажу у Интерполу. Недозвољену трговину уметничким делима поспешују захтеви тржишта уметности, а погодује јој отварање граница, побољшање транспортних система и политичка нестабилност у неким државама.

Током протекле деценије, према подацима Интерпола, примећено је повећање незаконите трговине предметима који представљају споменике културе из области на Блиском истоку погођеним оружаним сукобом.

У фебруару 2015, Савет безбедности Уједињених нација усвојио је Резолуцију 2199, позивајући државе да спрече трговину украденим ирачким и сиријским културним добрима. У Интерполу оцењују да је база украдених уметничких предмета кључно средство у борби против овог вида криминала, а доступна је агенцијама за спровођење закона и другим овлашћеним корисницима широм света.

Интерполова база података украдених уметничких дела однедавно предузима кораке који ће довести до побољшане размене информација. Циљ је да се што брже пренесу подаци широм света. Одређени су специјализовани полицајци који ће сада моћи ефикасније да постављају чињенице у вези са украденим благом. Нови систем омогућава корисницима да побољшају претрагу кључних речи помоћу функција упоређивања слика једноставним постављањем слике уметничког дела.

Препознајући кључну улогу коју јавност има у заштити културног наслеђа, унапређена база података и даље ће бити доступна аукцијским кућама, трговцима, уметницима, јавности, музејима, новинарима и академским институцијама. То пружа могућност јавним корисницима базе података да систематски провере предмете које набављају.

„ Стварање специјализованих јединица националне полиције обучених у базама података Интерпола помаже нам да одредимо шта је и одакле украдено и то је први корак у било којој истрази”, рекао је Корадо Катеси, који је у Интерполу задужен за кривична дела против културног наслеђа.

Прошлогодишње међународне операције које је подржао Интерпол омогућиле су полицији и царинским агенцијама широм света да нађу око 45.000 украдених предмета, покрену 400 истрага и ухапсе 200 људи. База тренутно садржи информације о око 50.000 уметничких дела украдених у 134 земље.