Valutna kriza puni turske plaže

Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Juta, kaže da situacija u Turskoj ne može da utiče na cene turističkih aranžmana koji se uplaćuju u Srbiji, jer se oni ugovaraju uglavnom u drugim valutama.

– Devalvacija neće ništa promeniti čak ni za aranžmane koji se tek sada uplaćuju jer su oni takođe ugovoreni u evrima ili dolarima još prošle godine. Jedinu korist koja nije zanemarljiva je to što će turisti plaćati jeftinije robu u vanpansionskoj i ostaloj potrošnji i do 20 odsto – kaže Seničić za „Politiku”.

Međutim, ni to neće doneti mnogo veliku uštedu domaćim turistima jer je poznato da u Turskoj vanpansionska potrošnja i nije velika zato što hoteli koji se nude uglavnom podrazumevaju ol inkluziv ili pokrivene troškove smeštaja i hrane, pa će možda moći da uštede na izletima i jeftinijem šopingu. Turisti će sada za 100 evra moći da dobiju 750 lira, što je za 200 lira više nego prošle godine.

Međutim, kriza u Turskoj na Srbiju može da ima i neke druge posledice. Rasim Ljajić, ministar turizma, trgovine i telekomunikacija, podseća da je broj turskih turista u Srbiji dostigao 100.000 i da su oni po broju stranih posetilaca prvi u Beogradu i drugi u Srbiji.

– Ako se kriza nastavi, to može da se odrazi i na njihove turističke posete našoj zemlji. Nadamo se da neće dugo trajati jer su najavljene i turske investicije i projekti u našoj zemlji. Za sada sve ide po planu. Ne brine to samo nas, već ceo region zbog toga može da ima posledice. Zbog ovoga je zabrinuta i Nemačka jer njenih 6.500 firmi radi u Turskoj – kaže Ljajić.

Da podsetimo, prošle nedelje situacija u Turskoj uznemirila je čak i predstavnike Evropske centralne banke, koji su izdali upozorenje da bi određene banke u evrozoni mogle da budu izložene riziku ukoliko se stanje u Turskoj bude pogoršavalo. ECB ocenjuje da situacija još nije kritična. Ekonomista Miroslav Prokopijević je za agenciju Beta izjavio da će pad lire dovesti do povećanja inflacije u Turskoj, a postoji rizik i od ekonomske krize koja bi mogla uzdrmati vlast predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana i dovesti zemlju pred veća iskušenja. On je kazao da kriza ne bi bila dobra za Tursku, ali ni za niz zemalja EU s kojima Turska ima veliku razmenu, kao i za balkanske zemlje.

– Neke ključne turske ekonomske brojke nisu dobre i treba sačekati da se vidi kakve će biti posledice u realnosti – dodao je Prokopijević.

On je istakao da bi se kriza mogla preliti van turskih granica jer banke iz Evropske unije, pre svega Italije, Francuske i Španije, zajme Turskoj više od 150 milijardi evra što bi moglo za neko vreme postati teško naplativ kredit.

Prokopijević je naveo da Turska stalno ima ekonomske uspone i padove, da je proteklih nekoliko godina bio period ekonomskog uspona, koji je uglavnom finansiran kreditima u dolarima i evrima jer se Erdogan protivio tržišnim kamatnim stopama u lirama, nacionalnoj valuti.

– To je dovodilo do bega iz lire u čvrste valute, a kada je tihi beg naglo ojačao  pothranjivan trvenjem sa SAD i eventualnim povećanim političkim rizicima,  lira više nije mogla da se brani i usledio je njen veliki pad, čak 40 odsto od početka ove godine – objasnio je Prokopijević.