Vrućine podstiču psihičke probleme
Visoke temperature napravile su priličnu gužvu u čekaonicama Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”. Od kada je živa u termometru prešla 30 stepeni, u ovoj bolnici beleže čak 30 hitnih pregleda dnevno, što je za trećinu više nego onim danima kada televizijski dnevnik ne počinje meteorološkim vestima. Dr Ivana Stašević Karličić, v. d. direktora klinike „Dr Laza Lazarević”, koja 24 časa dnevno prima najteže duševne bolesnike i u kojoj se godišnje hospitalizuje oko 40.000 pacijenata, ističe da 30 stepeni u hladu ne prija ni zdravim osobama. Zbog toga se većina u vreme vladavine narandžastog meteo-alarma oseća nervozno, razdražljivo i bezvoljno, odnosno nema snage za obavljanje svakodnevnih aktivnosti.
– Baš kao što se osobama koje imaju čir na želucu stanje pogoršava u proleće i u jesen, tako i pacijentima koji imaju poremećaj raspoloženja ne prijaju izrazito visoke temperature. Kada temperatura pređe trideseti podeljak, ove osobe postaju razdražljivije i impulsivnije, pa njihove reakcije često nisu u skladu sa realnom situacijom. Psihijatrijski lekovi često obaraju krvni pritisak, zbog čega su češći kolapsi na visokim temperaturama. Osim toga, često dolazi do dehidratacije, koja uzrokuje promene u vrednostima krvnog pritiska i poremećaje elektrolitne ravnoteže, što obavezno pogoršava hronično duševno oboljenje. Drugim rečima, poremećaj fizičkog zdravlja dovodi do pogoršanja mentalnog stanja, i to postaje začarani krug iz koga je veoma teško izaći – ističe dr Ivana Stašević Karličić.
Dodaje da kod osoba koje imaju predispoziciju da obole od psihoze ili bipolarnog poremećaja ovo vreme može biti okidač za nastavak prve epizode bolesti. Zbog toga apeluje na sve osobe da izbegavaju direktno izlaganje suncu i da se u slučaju pogoršanja mentalnog stanja obavezno jave lekaru.
Stručnjaci koji izučavaju uticaj klime na naše zdravlje ističu da od 365 dana u godini, ukupno 60 nije opasno po zdravlje hroničnih i kardiovaskularnih bolesnika i ističu da su letnji dani veoma rizični za osobe koje imaju zdravstveni karton u ordinaciji kardiologa, pulmologa, nefrologa, alergologa, dijabetologa i psihijatra. Iz svakodnevnog iskustva znamo da čak i psihofizički zdravim osobama vruć vetar izaziva razdražljivost, povećava psihičku tenziju i snižava prag tolerancije na frustracije, dok kod psihijatrijskih bolesnika paklene vrućine pogoršavaju bazično stanje.
Zbog čega je to tako? Važno je razumeti da mozak psihijatrijskih pacijenata reaguje iritativno zbog poremećaja metaboličkih procesa u ćelijama. Budući da čak i relativno zdrave osobe sa dobrim adaptivnim sistemom na tropske vreline mogu da reaguju neraspoloženjem i blagom depresijom, razumljivo je zbog čega je psihijatrijskim pacijentima neprijatnije u „zagrljaju” vrućeg vetra. Osim toga, visoke temperature češće uzrokuju nesanice, a besane noći mogu da provociraju strahove, panične napade, razdražljivost i depresivnost.
U zakonicima primorskih gradova srednjeg veka ostalo je zabeleženo da se vetar jugo ili šilok, kako su ga u nekim krajevima nazivali, uzima kao olakšavajuća okolnost u slučajevima počinjenog ubistva. Iako su topla vazdušna strujanja odavno isterana iz savremenih krivičnih zakona, nemački kriminolozi svojevremeno su izdali obimnu studiju pod nazivom „Fen i kriminalitet”, koja objašnjava uticaj vrućeg vetra na vrele misli. I iskusni sudski veštaci, potkovani znanjem iz psiho-meteorologije, trude se da objasne fatalni uticaj vazdušnih strujanja na smanjenu uračunljivost optuženih, s obzirom na to da nervno labilne osobe mogu veoma da burno reaguju i da teško kontrolišu svoje postupke i agresivnost kada temperatura u hladu pređe 30 stepeni.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
