Spomenik za kockara

Gornja Gruža – Najzad je, posle 73 godine od upokojenja, na seoskom groblju u Donjoj Crnući, uspravljen mramorni spomenik i upaljena sveća Radomiru Markoviću Racanu. Nije to učinio nijedan od njegovih šestorice sinova – ovaj „sevap“ pripade Miodragu Marinkoviću, Radomirovom unuku od jedine kćerke.

– Kad je otac umro, imala sam tri godine, a najmlađe od sedmoro dece, brat Tanasije, još je ležao u kolevci – priča nam Radomirova kćerka Borika. – Naša majka Stanojka mi je pričala kako je otac prokockao najbolje parcele koje smo imali. Zato je majka, koja je doživela duboku starost, večito bila kivna na muža i ostavila nam amanet da je sahranimo što dalje od muža. Zagorčavao joj život na ovom, pa da joj to ne čini i na onom svetu.

Jeste, Radomir je veoma ličio na Božu, zvanog Pub, ali je bio mnogo manje vešt kartanju od Balaševićevog junaka iz pesme. Kockanje mu beše zarazilo krv; obilazio je, između dva svetska rata, gružanske kafane i gubio za kartaškim stolovima. Prethodno je prodavao komšijama njivu po njivu i gotovinu „stavljao pod pikslu“. U crkvenoj knjizi umrlih je zapisano da je, 1935, umro od zapaljenja pluća.

– Ama, kocka mu je došla glave – ispravlja zapisano unuk Miodrag. – Svaki čovek je na svoj način grešan, ali svakom treba podići spomenik. Podižu spomenike životinjama, kućnim ljubimcima, a kako neće krštenoj duši, makar i sa takvim porokom kakav je „krasio“ moga dedu. Htela je to moja majka, a i ja sam smatrao da to neko mora da uradi. Umesto dedine fotografije, kakav je običaj, na porcelanu smo odslikali raširen špil karata, one mnogo više govore o njemu nego da smo stavili sliku. Bio je nadaleko čuven po tome što su mu se radovali svi kockarski stolovi širom Gruže. Pa neka se zna.

Unuk, ipak, nalazi da u tome što je deda Radomir radio ima i nečega dobrog. Da nije svoje imanje sveo na okućnicu, sinovi bi se izdelili, argatovali bi više na tuđoj nego na svojoj njivi. Ovako, nisu imali kud – otišli su na škole i na zanate, svi se lepo skućili i postali svoji ljudi.

E, sad kad je i čuveni gružanski kockar dobio pristojan spomenik i kad mu je, posle toliko godina, upaljena prva sveća, valjda će se i njegova duša smiriti – komentarisali su Crnućani i odobravali ovo što su učinili kćerka Borika i unuk Miodrag. Ali, neće se na ovome završiti. Miodrag najavljuje da će u Vraćevšnici organizovati festival tablanetista „Radomir Marković“, a nada se da interesovanje neće manjkati i da će turnir postati tradicionalan.