NBS kaznila 11 banaka

– Narodna banka Srbije u periodu od 1. januara do 30. juna ove godine donela je 22 rešenja kojima je bankama naloženo otklanjanje nepravilnosti zbog povrede propisa kojima se uređuje oblast zaštite korisnika finansijskih usluga. Ta rešenja uglavnom su doneta u postupku po pritužbama korisnika, s tim da se dva rešenja odnose na nepoštenu poslovnu praksu, a jedno na nepravične ugovorne odredbe. Ovim rešenjima obuhvaćeno je ukupno 12 banaka. Najčešće su donošena zbog nepravilnosti u primeni pojedinih odredaba Zakona o platnim uslugama i Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga – odgovaraju u NBS na pitanja „Politike”.

Dodaju da je raspon novčanih kazni, koji je propisan zakonima kojima se uređuje oblast zaštite korisnika finansijskih usluga, od 50.000 do 800.000 dinara, odnosno od 80.000 do milion dinara, a za nepoštenu poslovnu praksu i nepravične ugovorne odredbe od 200.000 do dva miliona dinara.

Ekonomista Ljubodrag Savić smatra da su 22 rešenja kojima je bankama naloženo otklanjanje nepravilnosti samo kap u moru, a da je broj nezadovoljnih korisnika usluga banaka mnogo veći.

– Razlog što nema više pritužbi je taj što građani ne veruju u sistem i pravnu zaštitu. Mi smo na tom polju usvojili evropske propise, međutim, u praksi je sve napravljeno da budeš nezaštićen i da institucije stanu protiv potrošača, na stranu davaoca usluga, jer je on kriv što nije čitao sitna slova – kaže Savić.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da poslovne banke umeju da budu „nestašne” i da zakinu klijenta i da je dobro da ih Narodna banka kontroliše i pomalo kažnjava.

– Banke nisu uvek u pravu, a ako smatraju da jesu, mogu pravdu da isteraju na sudu, kao i klijenti. Kada bi svi poštovali ugovoreno, sudovi ne bi imali posla. Prekršaji su deo poslovnog života i u javnom je interesu da ih bude što manje, kao i da se konkretni prestup kazni – kaže Madžar.

U ovoj godini, zaključno sa 30. junom, NBS je primila 2.069 podnesaka. Od ovog broja, 1.294 odnose se na pritužbe, uključujući i preuranjene pritužbe, 192 na predloge za posredovanje i 583 na pitanja. Pritužbe, njih 979, odnosile su se na rad društava za osiguranje (58,4 odsto), na rad banaka (41,3 odsto), na rad davalaca finansijskog lizinga (0,2 odsto) i na rad društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima (0,1 odsto).

Registrovano je 315 preuranjenih pritužbi, što je manje u odnosu na prosečan broj preuranjenih pritužbi u istom periodu u poslednjih deset godina. Udeo preuranjenih pritužbi u ukupnom broju pritužbi (24,3 odsto) ukazuje da se korisnici i dalje u velikom broju odmah obraćaju Narodnoj banci, umesto da se prethodno obrate finansijskoj instituciji na čiji rad imaju prigovor. Naime, prema propisanoj proceduri, neophodno je da se korisnik prigovorom prvo obrati instituciji na čiji rad ima primedbu, a ako sporni odnos ne reši u tom postupku, može podneti pritužbu NBS. Najveći broj preuranjenih pritužbi odnosio se na rad banaka – 82 odsto.

Primljene su 404 pritužbe na rad banaka, što je 4,9 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Najveći broj pritužbi na rad banaka odnosio se na kredite (43,1 odsto), platne račune (30,2 odsto) i platne kartice (19,6 odsto).

Pritužbe na rad banaka bile su u vezi sa zahtevima za brisanje docnje nakon izmirivanja obaveza po kreditima, kreditnim karticama i tekućim računima, kao i sa korekcijom podataka o prijavljenoj docnji u Kreditnom birou. Klijenti su se žalili i na otvaranje, vođenje i gašenje tekućeg računa, prevremenu otplatu kredita, jemstvo.