Bitef, umetnički i politički provokativan
Dragan Živadinov, Oliver Frljić, Marina Davidova, Štefan Kegi, Dominik Iber, Fabricio Kasol, Alen Platet – pozorišni umetnici svetskog renomea, pored ostalih, predstaviće nove pozorišne tendencije na 52. Bitefu, koji će biti održan od 13. do 22. septembra. Ovogodišnje festivalsko izdanje, poručio je Ivan Medenica, njegov umetnički direktor i selektor, na jučerašnjoj konferenciji za novinare, biće umetnički i politički provokativno, budući da izabrane predstave obrađuju teme savremene Evrope i sveta. Pod sloganom „Svet bez ljudi”, ovaj teatarski skup predstaviće deset predstava u takmičarskoj selekciji iz Slovenije, Francuske, Nemačke, Hrvatske, Estonije, Švajcarske, Izraela, Belgije i Srbije uz brojne prateće sadržaje.
Među njima svakako treba istaći Filozofski teatar koji će suočiti stavove filozofa Srećka Horvata i reditelja Olivera Frljića o temama kao što su uzdizanje desnog populizma, ksenofobija, autoritarni režimi, čime se, uostalom bave i predstave iz glavnog programa Bitefa. Frljić ove godine dolazi na Bitef sa dve predstave „Gorki – Alternativa za Nemačku?” („Maksim Gorki”, Berlin) i „Šest lica traži pisca” (Satiričko kazalište „Kerempuh”, Zagreb). I obe su već rasprodate. Tu je i tribina „Međuprostor vizuelne umetnosti i teatra”, ali i drugi prateći sadržaji: Bitef polifonija, Bitef biblioteka, Međunarodni edukativni program festivalskog menadžmenta, prezentacija digitalizacije Bitefa. Nezaobilazni Šoukejs domaćih predstava koji je uveliko proslavio punoletstvo, ali i „EU dan na Bitefu”…
Najavljujući prateće programe, Ivan Medenica naglasio je da u Bitefu insistiraju da glavni program festivala bude podržan pratećim sadržajima, posebno teorijskog i debatnog karaktera. Jučerašnjem susretu sa novinarima prisustvovali su i Alona Fišer Kam, ambasadorka Izraela, An-Loren Viguru, ataše za kulturu Francuskog kulturnog centra, Frank Bauman, direktor Gete instituta, koji su najavili gostovanje predstava iz svojih zemalja. Podršku aktuelnom izdanju Bitefa dala je i Ivona Jevtić, gradska sekretarka za kulturu, a Milošu Latinoviću, direktoru Bitefa, i ovoga puta sa lakoćom je pošlo za rukom da napravi sponu između novinara i organizacionog tima.
Ovogodišnji 52. Bitef zvanično će u petak 14. septembra otvoriti predstava „Svita br. 3 Evropa” francuskog reditelja Žorisa Lakosta, na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, koja obuhvata 28 numera, a svaka je posvećena jednoj članici EU, ukazujući na to kako odustajemo od vrednosti EU. Zbog toga je 14. septembar zamišljen kao „EU dan na Bitefu”, tim povodom biće priređena izložba „Pozdrav iz Srbije” povodom obeležavanja Evropske godine kulturnog nasleđa i organizovana debata o stanju demokratije i evropskih vrednosti danas u kojoj će učestvovati Ivan Medenica, Žoris Lakost, Milena Dragićević Šešić i Dragoljub Mićunović.
Veče ranije, u prologu 52. Bitefa u „Sava centru” biće izvedena predstava „Odilo. Zatamnjenje. Oratorijum” Dragana Živadinova, urađena u koprodukciji nekoliko slovenačkih pozorišta. U fokusu Bitefa ove godine su pozorišne instalacije pa će pored bloka instalacija koji čine tri predstave „Večna Rusija” Marine Davidove, „PA'AM” Nadava Barnee i „Zaostavština, komadi bez ljudi” Štefana Kegija i Rimini Protokola biti upriličena i debata koju će voditi istoričar i teoretičar umetnosti, kustos Muzeja savremene umetnosti Dejan Sretenović.
Šoukejs domaćih pozorišta publici će predstaviti predstave koje su tematski povezane sa problematikom glavnog programa: „Jami distrikt” i „Klošmerl”, obe u režiji Kokana Mladenovića, „Režim ljubavi” u režiji Bojana Đorđeva i „Urnebesna tama” mlade rediteljke Jovane Tomić. Tu je i dramaturg Milena Minja Bogavac koja će posle svake predstave razgovarati sa autorima. Bitef će okupiti i mlade teatarske menadžere iz čitavog sveta, koji će pratiti festivalska dešavanja i imati predavanja, a biće i predstavljena kompletna arhivska građa Bitefa digitalizovana u saradnji sa Univerzitetskom bibliotekom „Svetozar Marković”. Skupština grada Beograda, kao osnivač Bitefa, ovoga puta izdvojila je 26 miliona dinara, dva miliona više nego prošle godine, Ministarstvo kulture četrnaest i po miliona, tu su i brojni donatori i sponzori.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
