Tramp otvara novi front u trgovinskom ratu

Kad bi se najjača ekonomija sveta povukla, to bi podrilo legitimitet te organizacije i povećalo izglede da i ostale zemlje prestanu da poštuju međunarodno ustanovljena pravila trgovine. „Biznis insajder” piše da bi Tramp morao da traži dozvolu Kongresa, koju verovatno neće dobiti. Zato je verovatniji scenario da će SAD ostati članica i da će opstruirati rad iznutra, što se već dešava. Amerika je nedavno blokirala imenovanje novih sudija u apelacionom telu STO, krajnjoj instanci za rešavanje sporova između država. Iako je predviđeno sedmoro sudija, sad ih ima četvoro. Ukoliko Bela kuća i dalje bude sprečavala reimenovanje arbitra kome mandat ističe ovog meseca, u apelacionom telu sedeće tri člana, što je minimum za održavanje sednica. Kad bi se za bilo kog preostalog sudiju ispostavilo da u određenom slučaju ne može da sudi zbog sukoba interesa, to bi značilo paralizu apelacionog tela pred kojim, piše „Fajnenšel tajms”, završi 80 odsto sporova pred STO.

Kako bi američki izlazak ili paraliza značili otvaranje Pandorine kutije uz mogući trgovinski rat svakog sa svakim, EU i Japan pokušavaju da se, prenose mediji, dodvore Trampu pristajući na široku reformu. STO ima probleme i bez Trampa jer se njena najvažnija pravila nisu menjala otkako je počela sa radom 1995, dok se planetarna ekonomija dramatično promenila. Članstvo organizacije je poraslo na 163 zemlje, a odluke se i dalje donose konsenzusom, koji je teško postići povodom brojnih pitanja.

Pojedini analitičari smatraju da Trampu nije potrebno da napusti ili blokira organizaciju jer je uvođenjem carina na čelik i aluminiju dokazao da može da radi šta hoće bez obzira na njena pravila. Drugi veruju da će i dalje pokušavati da je sputava da bi mogao da vodi unilateralnu trgovinsku politiku i pored tužbi koje podnose zemlje pogođene američkim carinama. Peking je presavio tabak već posle prve runde nameta na kinesku robu i uzvratio istom merom uvodeći uvozne poreze na američke proizvode. Druga najsnažnija ekonomija sveta sledeće nedelje može da očekuje i treću rundu, koja će pogoditi njena dobra u vrednosti od 200 milijardi dolara.

Šef Bele kuće veruje da ostale zemlje iskorišćavaju Ameriku putem trgovinskih sporazuma, a posebno je nezadovoljan multilateralnim ugovorima poput Transpacifičkog partnerstva, odakle se povukao čim je došao na vlast. Preteći da će izvući Vašington iz sporazuma o slobodnoj trgovini između Kanade, SAD i Meksika, pre nekoliko dana je primorao Meksikance da pristanu na izmenjene uslove u trgovini. Kanadi je poručio da može da prihvati novi sporazum ili ostane bez ugovora o trgovini sa južnim susedom.

Trampov cilj je da trgovinske partnere ubedi da snize tarife na robu „mejd in Ju-Es-Ej”. Želi da umanji uvoz, poveća izvoz i popravi spoljnotrgovinski manjak. Kritičari tvrde da je izazvao recipročne mere i učinio robu iz SAD skupljom u Kini i Evropi, dok se američki deficit u trgovini sa Kinom povećao i pored svih Trampovih mera. Predsednikovi podržavaoci smatraju da je on ipak u pravu jer je ove godine uvećao izvoz, smanjio deficit i naterao Meksiko, a verovatno i Kanadu, da popusti.