Novinari traže deo „Guglovog” profita

„Internet platforme koriste naš rad ne plaćajući ni centa. To je moralno i demokratski neopravdano”, napisao je Kec, opisujući kao laž navode „Gugla” i „Fejsbuka” da bi ovaj trošak ugrozio besplatan pristup internetu. Rešenje je, navodi on, da deo ogromnog profita („Gugl” 12,7 milijardi dolara, „Fejsbuk” 16 milijardi u 2017) podele sa medijima, bez ikakvog troška za korisnike.

„Tako će mediji opstati, a internet titani doprineti slobodi štampe koju tvrde da podržavaju”, piše Kec, navodeći da je stvarna pretnja toj slobodi da jednog dana ne bude novinara, jer neće imati ko da ih plaća.

Protivnici kažu da bi ovakav model otežao razmenu informacija i podsećaju da je već testiran u Evropi, na štetu medija. U Nemačkoj su sajtovi novinskih kuća doživeli veliki pad posete pošto linkova više nije bilo na „Gugl vestima”, pa su na kraju dali besplatne licence. U Španiji to po zakonu nije bilo moguće, tako da „Guglovih” vesti u ovoj zemlji nema od 2014. godine. Bez obzira na iskustvo, Španija i Nemačka, uz Francusku, podržale su porez na linkove, dok su protiv njega Irska, Velika Britanija i nordijske zemlje.

Porez na linkove samo je deo direktive kojom Brisel želi da se zakonodavstvo u oblasti autorskih prava prilagodi digitalnoj eri kako bi autori, umetnici i novinari bili adekvatno plaćeni za svoj rad.

Za razliku od novinara, muzičari već uzimaju deo kolača od „Guglove” platforme „Jutjub”, ali samo mrvice, pa se nadaju da će direktiva omogućiti pravedniju raspodelu zarade kroz član 13. On odgovornost za zaštitu autorskih prava prebacuje na platforme, obavezujući ih da filtriraju snimke i fotografije pre nego što ih korisnici postave, dok su do sada samo reagovali na prijave. Kritičari kažu da to predstavlja opasnost za slobodu interneta i uvodi blanko cenzuru. Filteri bi, na primer, blokirali i satirične fotomontaže, popularne mimove, ako su korišćene fotografije zaštićene autorskim pravima.

Podržavaoci direktive optužuju američke tehnološke kompanije da vode kampanju dezinformisanja kako bi i dalje mogli da zgrću profit na kršenju autorskih prava. Prava muzičke industrije pred evroparlamentarcima su branili autor elektronske muzike Žan Mišel Žar i legendarni Bitls Pol Makartni.

Udruženje „Evropa za stvaraoce” objavilo je na portalu „Politiko” tekst u kojem poručuje da je Stari kontinent u borbi protiv džinova Silicijumske doline koji profitiraju dok autori jedva sastavljaju kraj s krajem:

„Sledeća žrtva je kultura. Vaša kultura. Borba za direktivu je samo poslednji primer pokušaja internet titana da iskoriste Evropu i Evropljane.”

Ovo udruženje navodi da se koriste botovi, što je nedavno otkrio londonski „Tajms”. „Gugl”, naime, sponzoriše sajt koji podstiče ljude da automatskim mejlovima, porukama i pozivima zatrpavaju političare kako bi stvorili privid da Evropljani masovno podržavaju politiku od koje Silicijumska dolina profitira.