Teniserke u rukama imale i reket i lepezu
Zrenjanin – U Engleskoj koja se smatra kolevkom tenisa osnovan je prvi teniski klub, a ovde se već odavno upražnjavao beli sport. Doduše možda tada nije nazivan belim pošto su teniseri nastupali u odeći koja je više ličila na današnja svečana odela nego na dresove. Dame su nosile široke i duge haljine pa su tokom meča morale da ih pridržavaju da se ne bi u njih zapetljale. Navodno je u srednjem Banatu prvi teren izgrađen u Elemiru, selu pored Zrenjanina.
Nedavno je u rečenom Elemiru završen lep teniski teren. Pod rasvetom je pa će na njemu moći da se igra noću kad već postoje reflektori. I to cele noći jer su vezani za javnu rasvetu. Što je najvažnije na njemu se već okuplja mnogo dece i finansijer rusko–srpska firma „Naftagas” kojoj Elemirci zahvaljuju može biti zadovoljna jer je ispunjen glavni cilj ove investicije.
Tako se „industrijsko” selo u kome postoje fabrika kaučuka i rafinerija gasa, vratilo tradiciji s obzirom na to da je prvo tenisko igralište, prema pisanim tragovima, ovde napravljeno još 1807. godine na imanju veleposednika Kiša Ernea. Neku deceniju kasnije za delo „Pop Ćira i Pop Spira” Stevan Sremac je našao inspiraciju baš u Elemiru, ali se među popadijama tenis ne spominje. Sport se u 19. veku na ovim prostorima igrao u zatvorenim krugovima, mahom na imanjima austrijskih velmoža i u kasarnama austrijske vojske.
Ipak sport se brzo širio i dospevao među običan svet, doduše malo gospodskiji. Na osnovu građe koju čuvaju u sportskoj sobi zrenjaninskog Narodnog muzeja mladi kustos Siniša Onjin predočava prve korake u nastanku sporta. On je ispočetka imao samo karakter razonode i zabave. Takmičenje za poene razvilo se malo kasnije. U tadašnjem Bečkereku tenis je počeo da se razvija tako što su se nakon klizanja tokom zime i dolaska toplih dana na klizalištima pojavili slobodni tereni. Na njih su ušli teniseri. Tenis se prvo pojavio u sklopu drugih sportova. Ovdašnji veslačko-klizački klub „Torontal” 26. aprila 1890. osnovao je i tenisku sekciju pa se ovaj datum beleži kao zvaničan početak organizovanog bavljenja belim sportom u gradu na Begeju.
Tada su igračice ovaj sport igrale u dugačkim haljinama zakopčanim do grla i dugim do cipela. Igrale su sa šeširom na glavi, steznikom oko struka, a dok su s jednom rukom udarale loptu drugom su pridržavale suknju da se ne zapletu. One koje su na drugi način, veštim kretanjem, izbegavale taj problem nosile su u jednoj ruci lepezu da bi se hladile tokom meča. Mada su i jedni i drugi koristili odeću koja je bila slična civilnoj, muškarci su bili nešto slobodniji pa su sakoe ostavljali u svlačionici, ali su na košulje s tvrdim okovratnikom imali kravate, a jedno vreme i šešire. Tenis se i tada igrao sa mešovitim parovima, a u tim slučajevima muškarci su, da bi zavrnuli rukave, morali da traže dozvolu dama.
Prvi teniski tereni podignuti su u „Čokligetu”, bečkerečkom „Parku poljubaca”. Igrališta su bila od grubljeg materijala od kog je loptica često nekontrolisano odskakala pa su igrači stajali bliže mreži ne bi li je vratili u protivničko polje pre pada na zemlju na sopstvenoj polovini. „Drop šot” udarac smatrao se nepristojnim i bezobraznim potezom. Bilo je mnogo više nego danas, sakupljača loptica, pošto uglavnom nije bilo ograda pored terena one su daleko odlazile pa su dečaci imali puno posla.
Već 1926. godine savez je prijavio reprezentaciju za igranje u Dejvis kupu, pa je istorija tenisa zabeležila da je Jugoslavija svoj prvi meč igrala u maju 1927. godine protiv Indije u Zagrebu. Naši prvi Dejvis kup igrači Đorđe Dunđerski iz Novog Sada i Ivan Balaž iz Bečkereka, kasnije Petrovgrada i danas Zrenjanina.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
