Ni zimi ni leti ne možeš joj odoleti

Smokva ima jedinstven, slatki ukus i laganu, meku teksturu i sadrži sitne jestive semenke. Sveže smokve su osetljivo voće i lako su kvarljive, pa se često suše čime im se znatno povećava rok upotrebe. Inače sezona smokava je u jeku, pa ih, ako sada putujete na more, lako možete naći u primorskim krajevima.

Kao suvo voće smokve mogu da se jedu tokom cele godine. Postoji više različitih vrsta smokava, različitih boja i tekstura. Pre nego što je beli šećer osvojio planetu, smokve su često korišćene kao zaslađivači.

Jasno je da smokva sadrži puno šećera, minerala i vitamina. Od minerala sadrži kalijum, kalcijum, magnezijum, gvožđe i bakar i predstavlja dobar izvor antioksidativnih vitamina A, E i K koji doprinose dobrom zdravlju.

Sto grama suvih smokava daje približno 249 kalorija, a sadrži 3,3 g proteina, 0,9 g masti, 69 g ugljenih hidrata i 5,6 g vlakana.

S druge strane, 100 grama svežih smokava ima približno 80 kalorija i sadrži 1,3 g proteina, 0,3 g masti, 20,3 g ugljenih hidrata i 2,2 g vlakna.

Smokva pomaže u regulaciji krvnog pritiska. Mnoge osobe u ishrani upotrebljavaju previše natrijuma (soli), koji se nalazi u prerađenim namirnicama. Veliki unos natrijuma može dovesti do nedostataka kalijuma i ova neravnoteža između dva minerala može rezultovati hipertenzijom. Ishrana bogata voćem i povrćem – uključujući sveže smokve, prirodno povećava kalijum i na taj način utiče na smanjenje krvnog pritiska.

Često se smokva preporučuje kao prirodni laksativ zbog visokog sadržaja vlakana. Zbog toga smokve u ishrani koriste osobe na redukcionim dijetama. Vlaknasta hrana pored navedenog pruža i osecćaj sitosti i duže smanjuje osećaj gladi. Sveže smokve sadrže i prebiotike, koji pomažu razvoj već postojećih dobrih bakterija u crevima.

Smokva sadrži i kalcijum, koji je ključan za dobro zdravlje i gustinu kostiju. Visok sadržaj kalijuma može da spreči izbacivanje kalcijuma urinom kada se u ishrani koristi slana hrana. Ovako se pomaže zadržavanje kalcijuma u kostima i smanjuje rizik od osteoporoze.

Sezona svežih smokava je između leta i jeseni, zavisno od sorte. Plod smokve je najbolje konzumirati u roku od jednog do dva dana nakon kupovine. Prilikom izbora smokve, uzimajte one plodove koji su jedri i nežni, imaju duboku boju, bez modrica. Sitne semenke smokve imaju slatki miris. Kad ih kupite i stavite u frižider, ne perite ih sve dok ne budete želeli da ih jedete. Čuvajte ih u frižideru približno dva dana. Ako smokve još nisu zrele, držite ih na sobnoj temperaturi.

Sušene smokve mogu mnogo duže da stoje. Pri kupovini suvih smokava, proverite da nisu plesnive i da nisu meke. Možete ih čuvati na hladnom mestu, zaštićene od svetlosti, recimo u prohladnom špajzu ili frižideru.

Kao i neko lisnato povrće (recimo spanać i blitva), smokva sadrži visok nivo oksalata. Takođe sadrži i dosta šećera, što znači da je kaloričnija od većine voća. Uzimanje prekomerne količine smokava može dovesti i do laksativnog efekta, pa se preporučuje da imate meru.

Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com