Agenti za nekretnine love perače para

Proveravaće se i oni koji kupuju nekretninu preko advokata i zastupnika, iako nikada nisu videli nekretninu za koju su zainteresovani. Takođe, funkcioneri, kao politički izložene ličnosti, kako se navodi „predstavljaju visoko rizičnu stranku” pa će i oni biti predmet „istrage” posrednika u prometu nepokretnostima.

Agent za nekretnine, Kaća Lazarević, kaže da joj nije teško da popunjava formulare ali misli da nema svrhe.

– Ne znam kako agent može da proveri da li je klijent osuđivan. Godinama se svaka kupoprodaja nekretnina obavlja preko bankarskog računa. Sumnjivi su oni koji kupuju pet stanova, ali takvi ne dolaze u agenciju. Investitore, i poreklo njihovog novca, niko ne kontroliše. Ne znam ko ovde kome zamazuje oči – smatra Lazarevićeva.

Mirjana Veljković, koja je u Ministarstvu trgovine zadužena za kontrolu prometa nepokretnosti, naglašava da su smernice napisane na osnovu nove Nacionalne procene rizika od pranja novca.

Prethodnim dokumentom iz 2012. sektor nekretnina u Srbiji ocenjen je kao srednje visoko rizičan i tada su posrednici i investitori zajedno procenjeni. Međutim, novom procenom iz maja ove godine, razdvojeni su oni koji se bave posredovanjem od investitora koji se bave izgradnjom i prodajom novoizgrađenih objekata.

– Smernice samo pomažu da se bolje razumeju rizici kojima su izložena preduzeća koja se bave prometom nekretnina. Oni su u našoj nadležnosti i njih kontroliše tržišna inspekcija. Za kontrolu investitora nadležna je poreska inspekcija i zato se na njih ne odnose ove smernice – objašnjava Veljkovićeva.

U dokumentu se navodi da je sektor nepokretnosti najizloženiji riziku od pranja novca i finansiranja terorizma. Jer je promet nekretninama prepoznat u velikom broju sudskih predmeta pranja novca te se novac stečen nelegalnim aktivnostima najčešće ulaže u nekretnine.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda nove vlasnike u Srbiji ima čak 48.000 nepokretnosti. Toliko je u prvoj polovini 2018. sklopljeno kupoprodajnih ugovora, a njihova ukupna novčana vrednost iznosi čak 1,6 milijardi evra, što je 23 odsto više u odnosu na isti period lane kada je to bilo 1,3 milijarde.

Dragoljub Rajić, iz „Mreže za poslovnu podršku”, smatra da su velike investicije u građevinarstvo poligon za pranje novca i utaju poreza.

– Mi smo jedina zemlja u Evropi, uz BiH i Albaniju, u kojima se poreklo novca investitora u građevinarstvo ne proverava. Rumunija, Bugarska, Makedonija od investitora traže dokaz o poreklu novca. U tu oblast stiže novac s raznih strana, bivših sovjetskih republika, srednje Azije. Bum u stanogradnji i poslovnom prostoru u suprotnosti je s činjenicom da svake godine zemlju napusti 35.000 ljudi i da 36.000 ljudi više umre nego što se rodi – rekao je Rajić nedavno za naš list.

Pranje novca je globalni problem, te u tome ni Srbija nije izuzetak.  Samo od poreskih utaja budžet Srbije oštećen je za 462,3 miliona evra, navedeno je u novom izveštaju „Procena rizika od pranja novca i procena rizika od finansiranja terorizma”.

Prema podacima Poreske uprave oni su u prvih osam meseci ove godine identifikovali 102 „fantom” i „peračka” preduzeća, koja predstavljaju glavne generatore sive ekonomije, što je 36 odsto više u odnosu na isti period 2017. godine.

Beg sa sive liste

Ministar unutrašnjih poslova, Nebojša Stefanović, očekuje da Srbija početkom sledeće godine više neće biti na „sivoj listi” Međunarodne organizacije za borbu protiv pranja novca (FATF), koja nas je u februaru ove godine svrstala među 11 zemalja sa visokim rizikom pranja novca.

– Mi smo 1. juna saopštili da smo ispunili sve kriterijume i pozvali njihove komisije i nadzor da dođu i provere. Očekujem da ćemo sa te liste biti skinuti početkom naredne godine i da će tada, na konferenciji FATF-e, biti konstatovan napredak Srbije u oblastima sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma – rekao je Stefanović.

Dokumentom o „Proceni rizika od pranja novca i finansiranje terorizma” definisane su grane koje su najrizičnije za potencijalno pranje novca, a među njima su, kaže Stefanović, građevinski sektor, naročito tamo gde su kao investitor navedena fizička lica, banke i organizacije igara na sreću.

– Samo ove godine, zbog sumnje u pranje novca, napisano je 11 krivičnih prijava, oduzeta je privremeno imovina vredna 10 miliona evra, dva miliona evra u gotovini, aparati za organizovanje igara na sreću, pet luksuznih automobila i verovali ili ne, stambena zgrada sa dvadeset stanova – rekao je Stefanović.