Агенти за некретнине лове пераче пара

Провераваће се и они који купују некретнину преко адвоката и заступника, иако никада нису видели некретнину за коју су заинтересовани. Такође, функционери, као политички изложене личности, како се наводи „представљају високо ризичну странку” па ће и они бити предмет „истраге” посредника у промету непокретностима.

Агент за некретнине, Каћа Лазаревић, каже да јој није тешко да попуњава формуларе али мисли да нема сврхе.

– Не знам како агент може да провери да ли је клијент осуђиван. Годинама се свака купопродаја некретнина обавља преко банкарског рачуна. Сумњиви су они који купују пет станова, али такви не долазе у агенцију. Инвеститоре, и порекло њиховог новца, нико не контролише. Не знам ко овде коме замазује очи – сматра Лазаревићева.

Мирјана Вељковић, која је у Министарству трговине задужена за контролу промета непокретности, наглашава да су смернице написане на основу нове Националне процене ризика од прања новца.

Претходним документом из 2012. сектор некретнина у Србији оцењен је као средње високо ризичан и тада су посредници и инвеститори заједно процењени. Међутим, новом проценом из маја ове године, раздвојени су они који се баве посредовањем од инвеститора који се баве изградњом и продајом новоизграђених објеката.

– Смернице само помажу да се боље разумеју ризици којима су изложена предузећа која се баве прометом некретнина. Они су у нашој надлежности и њих контролише тржишна инспекција. За контролу инвеститора надлежна је пореска инспекција и зато се на њих не односе ове смернице – објашњава Вељковићева.

У документу се наводи да је сектор непокретности најизложенији ризику од прања новца и финансирања тероризма. Јер је промет некретнинама препознат у великом броју судских предмета прања новца те се новац стечен нелегалним активностима најчешће улаже у некретнине.

Према подацима Републичког геодетског завода нове власнике у Србији има чак 48.000 непокретности. Толико је у првој половини 2018. склопљено купопродајних уговора, а њихова укупна новчана вредност износи чак 1,6 милијарди евра, што је 23 одсто више у односу на исти период лане када је то било 1,3 милијарде.

Драгољуб Рајић, из „Мреже за пословну подршку”, сматра да су велике инвестиције у грађевинарство полигон за прање новца и утају пореза.

– Ми смо једина земља у Европи, уз БиХ и Албанију, у којима се порекло новца инвеститора у грађевинарство не проверава. Румунија, Бугарска, Македонија од инвеститора траже доказ о пореклу новца. У ту област стиже новац с разних страна, бивших совјетских република, средње Азије. Бум у станоградњи и пословном простору у супротности је с чињеницом да сваке године земљу напусти 35.000 људи и да 36.000 људи више умре него што се роди – рекао је Рајић недавно за наш лист.

Прање новца је глобални проблем, те у томе ни Србија није изузетак.  Само од пореских утаја буџет Србије оштећен је за 462,3 милиона евра, наведено је у новом извештају „Процена ризика од прања новца и процена ризика од финансирања тероризма”.

Према подацима Пореске управе они су у првих осам месеци ове године идентификовали 102 „фантом” и „перачка” предузећа, која представљају главне генераторе сиве економије, што је 36 одсто више у односу на исти период 2017. године.

Бег са сиве листе

Министар унутрашњих послова, Небојша Стефановић, очекује да Србија почетком следеће године више неће бити на „сивој листи” Међународне организације за борбу против прања новца (ФАТФ), која нас је у фебруару ове године сврстала међу 11 земаља са високим ризиком прања новца.

– Ми смо 1. јуна саопштили да смо испунили све критеријуме и позвали њихове комисије и надзор да дођу и провере. Очекујем да ћемо са те листе бити скинути почетком наредне године и да ће тада, на конференцији ФАТФ-е, бити констатован напредак Србије у областима спречавања прања новца и финансирања тероризма – рекао је Стефановић.

Документом о „Процени ризика од прања новца и финансирање тероризма” дефинисане су гране које су најризичније за потенцијално прање новца, а међу њима су, каже Стефановић, грађевински сектор, нарочито тамо где су као инвеститор наведена физичка лица, банке и организације игара на срећу.

– Само ове године, због сумње у прање новца, написано је 11 кривичних пријава, одузета је привремено имовина вредна 10 милиона евра, два милиона евра у готовини, апарати за организовање игара на срећу, пет луксузних аутомобила и веровали или не, стамбена зграда са двадесет станова – рекао је Стефановић.