I Amerikanci na srpskim koridorima

Naglasila je da ovo nije prvi sporazum tog tipa, jer slične imamo i s drugim strateškim partnerima – Kinom, Rusijom, Azerbejdžanom.

Mihajlovićeva je pojasnila da pre potpisivanja ovako važnih sporazuma svaka država treba da ispuni niz standarda, ali i da sporazum sa SAD nije uslovljen pitanjem Kosova, te da Srbija treba da iskoristi svoj položaj.

– Vremena su se promenila, velike sile danas hoće da čuju šta Srbija ima da kaže. Srbija želi da se povezuje s drugim državama, naš položaj je naša riznica i treba da ga iskoristimo u ekonomske i privredne svrhe – rekla je Mihajlovićeva.

Ova namera biće realizovana tako što će Srbija omogućiti razmenu informacija o prioritetnim infrastrukturnim projektima sa SAD, dok će SAD sa svoje strane promovisati učešće američkih kompanija u infrastrukturnim projektima u Srbiji i pružati informacije američkim privatnim kompanijama o potencijalnim mogućnostima finansiranja projekata.

Memorandumom se izražava i namera da se u Srbiji podstiče stvaranje investicionog okvira, koji je otvoren i nediskriminatorski i daje jednake uslove za sve. Takođe, obe strane potvrđuju važnost visokih standarda, koji se odnose na zdravlje, bezbednost, životnu sredinu, rad, transparentnost i dobro upravljanje infrastrukturnim projektima, kao i podršku otvorenim i odgovornim tenderskim procedurama i procedurama nabavki.

Stoga je ovaj deo memoranduma posebno važan, jer je domaća javnost često imala zamerke što se poslovi dodeljuju mimo tendera, jer kada se neka investicija finansira preko međudržavnih sporazuma tada se javni pozivi ne raspisuju. Uslov države finansijera je da posao radi firma iz te zemlje, koja može da angažuje i deo domaće radne snage.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da je Srbija u složenoj situaciji i da je dobro da se na više strana bori za svoje interese. Važno je da osim dobre saradnje s Rusijom i Kinom i prirodno s EU, koja je naš najveći spoljno-trgovinski partner – otvara liniju ka SAD.

– Kada neko pređe hiljade kilometara i odluči da ovde nešto gradi, on je došao da zaradi. Ali, nema tu samo golog ekonomskog interesa, obično ga prati politički. To je tako i to svi rade. I Kinezi i Amerikanci. Ako se neka ekonomska saradnja ostvaruje zarad nekog višeg interesa može se to progutati. Važno je mi kao građani dobijemo potpunu informaciju zašto se nešto radi – kaže Savić.

Moravski koridor

Moravski koridor trebalo bi da spoji dva koridora – 10 i 11. Trasa bi išla od Pojata, preko Kruševca, Trstenika i Kraljeva, do Preljine, odnosno Čačka. 

Auto-put Pojate–Preljina dug je 109 kilometara, a trasa je podeljena na tri deonice: Pojate–Kruševac, Kruševac–Trstenik–Adrani i Adrani–Preljina.

Zbog novog zakona o vodama i regulacije toka Južne Morave, odnosno zaštite od poplava, morao je da bude izmenjen prostorni plan. Naročito je bila sporna treća deonica. Tek kada bude završen idejni projekat i kada se budu znali vodni uslovi, znaće se vrednost projekta. Procenjuje se da bi trebalo da košta oko 700 miliona evra. Kineska kompanija SRBC i američki „Behtel” pokazali su zainteresovanost za gradnju ovog koridora. „Behtel” je u okruženju gradio auto-put od Zagreba do Splita, koji je prema pisanju tamošnjih medija dobio bez tendera, a to je učinjeno da se preko „Behtela” ostvare što bolji politički odnosi sa SAD.