И Американци на српским коридорима
За премрежавање Србије ауто-путевима и модерним пругама у трку с Кинезима, Русима, Европљанима, Азербејџанцима – улазе и Американци. „Бехтел”, једна од највећих америчких грађевинских компанија, заинтересована је за градњу Моравског коридора, која би требало да почне на пролеће.
Основ за долазак ове, али и других америчких компанија представља недавно потписан споразум о сарадњи у области инфраструктуре између Србија и САД.
– Овај кровни стратешки документ говори, пре свега, о другачијим политичким односима две земље. Путеви нису само асфалт и бетон, јер је инфраструктура део политике једне државе. Меморандум даје могућност америчким компанијама да учествују у изградњи инфраструктуре и да у Србију донесу нова знања и технологије и нови начин управљања инвестицијама – рекла је Зорана Михајловић, потпредседница владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Нагласила је да ово није први споразум тог типа, јер сличне имамо и с другим стратешким партнерима – Кином, Русијом, Азербејџаном.
Михајловићева је појаснила да пре потписивања овако важних споразума свака држава треба да испуни низ стандарда, али и да споразум са САД није условљен питањем Косова, те да Србија треба да искористи свој положај.
– Времена су се променила, велике силе данас хоће да чују шта Србија има да каже. Србија жели да се повезује с другим државама, наш положај је наша ризница и треба да га искористимо у економске и привредне сврхе – рекла је Михајловићева.
Ова намера биће реализована тако што ће Србија омогућити размену информација о приоритетним инфраструктурним пројектима са САД, док ће САД са своје стране промовисати учешће америчких компанија у инфраструктурним пројектима у Србији и пружати информације америчким приватним компанијама о потенцијалним могућностима финансирања пројеката.
Меморандумом се изражава и намера да се у Србији подстиче стварање инвестиционог оквира, који је отворен и недискриминаторски и даје једнаке услове за све. Такође, обе стране потврђују важност високих стандарда, који се односе на здравље, безбедност, животну средину, рад, транспарентност и добро управљање инфраструктурним пројектима, као и подршку отвореним и одговорним тендерским процедурама и процедурама набавки.
Стога је овај део меморандума посебно важан, јер је домаћа јавност често имала замерке што се послови додељују мимо тендера, јер када се нека инвестиција финансира преко међудржавних споразума тада се јавни позиви не расписују. Услов државе финансијера је да посао ради фирма из те земље, која може да ангажује и део домаће радне снаге.
Љубодраг Савић, професор Економског факултета, каже да је Србија у сложеној ситуацији и да је добро да се на више страна бори за своје интересе. Важно је да осим добре сарадње с Русијом и Кином и природно с ЕУ, која је наш највећи спољно-трговински партнер – отвара линију ка САД.
– Када неко пређе хиљаде километара и одлучи да овде нешто гради, он је дошао да заради. Али, нема ту само голог економског интереса, обично га прати политички. То је тако и то сви раде. И Кинези и Американци. Ако се нека економска сарадња остварује зарад неког вишег интереса може се то прогутати. Важно је ми као грађани добијемо потпуну информацију зашто се нешто ради – каже Савић.
Моравски коридор
Моравски коридор требало би да споји два коридора – 10 и 11. Траса би ишла од Појата, преко Крушевца, Трстеника и Краљева, до Прељине, односно Чачка.
Ауто-пут Појате–Прељина дуг је 109 километара, а траса је подељена на три деонице: Појате–Крушевац, Крушевац–Трстеник–Адрани и Адрани–Прељина.
Због новог закона о водама и регулације тока Јужне Мораве, односно заштите од поплава, морао је да буде измењен просторни план. Нарочито је била спорна трећа деоница. Тек када буде завршен идејни пројекат и када се буду знали водни услови, знаће се вредност пројекта. Процењује се да би требало да кошта око 700 милиона евра. Кинеска компанија СРБЦ и амерички „Бехтел” показали су заинтересованост за градњу овог коридора. „Бехтел” је у окружењу градио ауто-пут од Загреба до Сплита, који је према писању тамошњих медија добио без тендера, а то је учињено да се преко „Бехтела” остваре што бољи политички односи са САД.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


