Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: DRAGAN LAKIĆEVIĆ, pisac i glavni urednik SKZ

Plave oči srpske književnosti

U izdavačkoj kući, osnovanoj pre 126 godina, baštinimo i kreiramo najstariju i najugledniju ediciju „Kolo”, a mnogi ne znaju ni da postojimo
(Фо­то Раде Кр­сти­нић)

Mnogi danas ne znaju ni da postoji Srpska književna zadruga (SKZ), kaže Dragan Lakićević, književnik i glavni urednik ove izdavačke kuće, koja postoji 126 godina i koja je zaštićena zakonom. Postojeći zakon, međutim, donet inače 1997, u vreme, kako Lakićević kaže, „svekolike privatizacije, prodaje i jagme”, sprečio je da se to desi i ovoj ustanovi, ali ne predviđa nikakav budžet.

Stoga Zakon o izmenama i dopunama Zakona o Srpskoj književnoj zadruzi, predviđa, prvi put, finansiranje ove ustanove iz budžeta Vlade Republike Srbije i on je, kako nezvanično saznajemo, prošao u Ministarstvu kulture i Ministarstvu finansija a sada čeka na red za raspravu u Narodnoj skupštini. To, pre svega, znači, kaže Lakićević, da vlada i država prihvataju da SKZ postoji kao nacionalno kulturno dobro s korenima u tradiciji i da su rešeni da finansijski pomognu održavanje te tradicije i ostvarenje programa i ciljeva SKZ koji se, u današnjim okolnostima i tržišnim uslovima, ne mogu realizovati bez njihove pomoći.

– A uz takvu pomoć, možda bismo mogli da okrečimo salu SKZ posle dvedesetak godina.  O zameni prozora ne verujem da se može govoriti – dodaje pisac koji je urednik u SKZ još od 1992, a njen glavni urednik od 2009. godine.

Kažete da Zakon o izmenama i dopunama Zakona o SKZ već mesecima čeka na red za raspravu i usvajanje u Narodnoj skupštini. Imate li bilo kakve informacije kada će doći na red i da li bi moglo da se desi da bude odbačen?

Čuli smo da je tako. Čudi nas što se odužilo, jer Zakon o SKZ određuje ustanovu knjige i kulture koja je svojim vrednostima trajala u više vekova, država i društvenih poredaka. U tom smislu, ne verujem da će biti odbačen. Može biti vraćen u ponovnu proceduru, ako se u međuvremenu raspišu izbori – tako se već desilo pre desetak godina.  Sve to dugo traje i SKZ, mada nema dugova, ne može više da izdrži. Sadašnje Ministarstvo kulture već dve godine pokušava da pomogne Zadruzi oko njenog statusa i Zakona i još nije u tome uspelo.

Svi veliki izdavači iz bivše Jugoslavije su propali. Kako vi opstajete?

SKZ je veliki izdavač u duhovnom i kulturnom pogledu, a ne po broju knjižara i izdatih knjiga. Nije preduzeće, već izdavačka ustanova, osnovana u 19. veku. Ima svoje odbore i odseke, Komisiju za Kolo, biblioteku i Književni arhiv... Ustanova traje koliko traju ciljevi ugrađeni u njene temelje. Opstali smo domaćinskim poslovanjem – svako radi po tri posla, čuvanjem svojih resursa, ali i zahvaljujući donacijama nekolicine pravih dobrotvora i mnogih autora koji su se odrekli honorara, jer im je čast da im knjige nose Zmajev znak na koricama. Mi ipak baštinimo i kreiramo najstariju i najugledniju ediciju Kolo, „plave oči srpske književnosti“.

Kažete da neke banke prave problem što nemate matične brojeve svojih osnivača, a to su bili Stojan Novaković, Jovan Jovanović Zmaj, Ljuba Stojanović, Batut i drugi. Nije li to „nušićevski” momenat?

Da nije problematično, bilo bi smešno. I mi to sa osmehom pričamo. Pitanje je kako obezbediti status: leks specijalis za samo jednu SKZ u vreme kada takve ustanove nisu predviđene.

Zbog svog načina osnivanja, organizovanja i vlasništva, SKZ, dakle, nema budžetski račun. Država joj, i da hoće, ne može dati nikakva sredstva?

Osim preko posrednika, recimo na otkupu knjiga za biblioteke. Problem je što savremeno zakonodavstvo ne predviđa vidove osnivanja, vlasništva i organizovanja kao što ima SKZ, a mi Zadrugu ne možemo osnivati ponovo. Naši članovi imaju upravljačka, ali ne i vlasnička prava. Novi zakon treba da odredi status, a država mora da nađe način da SKZ u svojoj izvornoj formi može da funkcioniše. Tako bi se obezbedilo sufinansiranje iz budžeta i dobijanje budžetskog računa. Dosad za to nije bilo volje.

Osim finansijske injekcije, šta je još danas potrebno Srpskoj književnoj zadruzi?

Naše su finansijske potrebe zaista male – da se ne ugasi vatrica koju sa strepnjom čuvamo. Zadruzi nije vraćena oduzeta imovina! Ona postoji i u posedu je države. Zadruga nema vozilo. Objavili bismo još bar deset knjiga godišnje, treba platiti usluge arhiviste i bibliotekara. Meni je potreban zamenik – neko mora da me nasledi, a pre toga da nešto nauči o SKZ. Ni to ne može bez novca. Za te stvari se ne može moliti donacija. S druge strane, naše knjige izgledaju kao u najvećem blagostanju i gospodstvu – Kolo u celini, ostale edicije prema mogućnostima.

Koliko sada ima članova SKZ?

Broj članova se povećao, pogotovo članova – ulagača u plavo Kolo. Veliki broj članova imamo u Baru (50) i na Cetinju (33). Problem članstva je u tome što je nestabilno: koliko se ove godine učlani, toliko ih na to zaboravi, osiromaši. Molili smo ministra prosvete da sugeriše školama Srbije da se, kao pravna lica, ako žele, učlane u SKZ. On to nije mogao da učini.

Imate primedbe i na odnos medija prema SKZ?

On je iz godine u godinu sve slabiji. U medije dolaze novi ljudi iz nove škole, gde se malo uči i o lektiri, a kamoli o SKZ. Opet, mnogi obaveštenja o radu SKZ smatraju reklamom. Vesti iz SKZ nisu reklama: ovde se piše, prevodi, priređuje, analizira, tumači. Održavaju se naučni skupovi i okrugli stolovi. Potrebno nam je da se to zna, da radimo i postojimo – da se tamo, gde imamo članove i poštovaoce, zna kako se neguje i traje tradicija plavog Kola i duh naših prethodnika.

U prostorijama u kojima su sedeli Ivo Andrić, Branko Ćopić, Desanka, Ćosić i mnogi drugi pisci osećate li se povlašćeno?

Upravu SKZ čini dvadeset književnika, profesora i privrednika, među njima ja sam gotovo najmlađi. Iz SKZ mora se gledati s visine, jer je to visina naših osnivača i prethodnika. Mi govorimo i u njihovo ime – radimo ono što su oni počeli i postavili visoke standarde. Otud i nesporazumi s onima koji ne znaju šta je SKZ (jer se o tome ne uči u školi), prema čemu smo mi obavezni i odgovorni. Naš je zadatak i da se njih sećamo, a sećanje je isto stvaralački čin i rad. Poručujemo isto ono što i osnivači SKZ u svom prvom proglasu: da narod, uopšte i pojedinačno, upozna svoje izvorne duhovne, književne i naučne vrednosti i njihove protagoniste i da sebe i svoju decu oblikuje i oplemenjuje mudrošću, lepotom, vrlinom i gospodstvom iz srpske književnosti – na jeziku i pismu najvećih srpskih pisaca. Svi oni čine SKZ – ja sam njihov službenik.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Вера Водогаз
Пре 60 година, кад сам читала "Ђулиће и ђулиће увеоке" Јована Јовановића Змаја из "Плавог кола" Српске књижевне задруге, нисам знала да ће доћи тренутак када ће телевизијске емисије типа "Задруге" загадити разум појединаца. Они нису у стању да препознају да је Задруга књигама које издаје очувала ниво, одређен оснивачима. Хвала свима који томе доприносе. Надам се да ће се поред раскоши телевизијске сценографије поменутих емисија, наћи новац који је потребан да Задруга опстане.
liber esto
SKZ treba paziti i čuvati onako kako se čuvaju i paze i druge naše duhovne i materijalne dragocjenosti.
Siki
Mozda da su se vezali za tajkune podrzane od vlastodrzacke klike.Cestitam SKZ-u na opstanku,i sto drzi do knjizevnog nivoa.
Витомир Сударски
Нетачне су тврдње да многи данас не знају за СКЗ! Можда би СКЗ данас била присутнија у јавном и културном животу српског народа да је воде мало способнији и добронамернији људи. Није спорно да држава мора да финансира ову установу од изузетног угледа и значаја. Спорно је то што су неки неуки и неспособни, а добрим делом и неталентовани књижевници или недобронамерни научници, претворили СКЗ у свој приватни сервис и не дозвољавају никоме да уђе у тај забран. Савремена СКЗ мора да доживи катарзу и да је воде најбољи и најпоштенији писци и научници.
Лука Пилипенда
Видите Сударски, нетачно је да су нетачне тврдње да многи данас не знају за СКЗ. Много пута сам се лично у то уверио. Е сад, помогли би ако би, бар, предложили критеријуме по којима би одредили "најбоље и најпоштеније писце и научнике", па да се замене "неталентовани књижевници или недобронамерни научници". И на крају, било би интересантно чути ваше мишљење о последњим бројевима "Кола".
Draganova Dragana
Slicnu sudbinu je dozivela i Kolarceva zaduzbina pa dobija mrvice iz budzeta i prezivljava na ivici opstanka. Nista nama nije sveto!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.