Uticaj dijete na telo i duh

Za neke će dijeta značiti program ishrane koji treba da nas drži pod kontrolom zanemarujući njihove potrebe, dok će za druge biti „kazna” za ponašanje u normalnoj ishrani na koju su navikli i u koju žele da se vrate posle nje. Istina je negde drugo, a to je da je dijeta način da promenite loše navike u ishrani i više razmišljate o tome šta jedete.

Naravno da će u dijeti biti zastupljena nutritivno vredna i zdrava hrana, vodeći računa o njenoj količini i potrebama pojedinca. Dijeta se najčešće drži u cilju regulisanja telesne težine i radi postizanja boljeg zdravstvenog stanja.

Svaka dijeta utiče na psihu pojedinca koji je drži, pa morate pametno i da pristupite njoj. Kako bi osigurali uspeh u dijeti radi postizanja određenog cilja, neophodna je mentalna priprema i odluka da promenite vaš način ishrane, ali i neke loše navike koje možda imate.

Popularne dijete koje ne vode računa o vašim potrebama su loše rešenje jer ćete u tom slučaju krenuti korak napred da biste se vratili dva ili tri koraka nazad.

Opasnosti od dijete nisu male i zbog toga je bitno pre započinjanja bilo koje dijete da konsultujete nutricionistu. Ako ne unosite dovoljno kalorija na dan, smanjuje se nivo glukoze u krvi, što predstavlja osnovni izvor energije za mozak i mišiće, pa telo nadoknađuje ovaj manjak razgrađujući glikogen koji se nalazi u jetri i mišićima. Potom će telo tražiti nov izvor energije, a to je putem katabolizma, gde će razgrađivati mišićno tkivo i sintetisati glukozu potrebnu za rad mozga i tela.

Dijetom se obično gubi mast, voda i mišići. Kod gojaznih osoba, cilj je da se rešimo upravo masti. S obzirom na to da je mišićno tkivo znatno gušće i teže od masti, gubitak masnog tkiva čak od 10 odsto postaje znatno izraženiji nego gubitak istog procenta mišića. Mišići su ti koji sagorevaju masti, pa je od ključne važnosti da smanjimo gubitak mišićne mase. To možemo postići redovnom fizičkom aktivnošću, koja je ključni faktor svake zdrave dijete. Takođe, potrebno je osobama na dijeti odrediti dovoljnu količinu proteina da bi zadržali mišićnu masu. Preveliki unos proteina može imati loš uticaj rad bubrega, pa treba tu imati meru.

Smršati možete jedino ako potrošite više kalorija nego što ih unesete. Recimo dva sata posle jela, kada nivoi šećera i insulina počinju da opadaju, izađite na trening, dovoljno je šetati brzim tempom 45 minuta do sat vremena.

Duh i telo su povezani na mnogim nivoima, a jedan od najočiglednijih je kada startujemo s dijetom. U slučaju gladovanja telo i duh imaju kao jedini cilj da prežive. Metabolizam se usporava, telo se trudi da uštedi svaku kaloriju, a u mentalnom smislu sve svoje napore usmeravamo ka hrani. Nemojte se iznenaditi ako počnete da čitate recepte, gledate u vašu dijetu i razmišljate pa i sanjate o hrani. Poruka je jasna: telo i duh traže hranu.

Posle nekoliko dana držanja dijete možete osetiti da ste depresivni i nervozniji nego inače. Iako to ima veze s promenom u nivoima neurotransmitera poput serotonina, postoji i drugo objašnjenje. Naime, kada ste u dijeti, lišeni ste nekih namirnica koje volite (na primer čokolada), a nije ništa „upalo” na njihovo mesto, tako da postoji svojevrsna praznina. Zbog toga možete osetiti da se malo i povlačite u sebe jer za druženje je potrebno više energije, a i vaše samopouzdanje zbog toga može opasti. Što ste jače u ovakvom (ne)raspoloženju, jače ste opsednuti hranom i to je loša vest.

U psihološke posledice kod držanja dijete možemo ubrojiti: preokupiranost hranom, anksioznost, depresiju, razdražljivost i sklonost da se konzumira više hrane nego pre držanja dijete. One na sreću iščezavaju gotovo u potpunosti nekoliko meseci po završetku dijete.

Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com