Vaterlo predstavlja bitku svakodnevno

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, maja – U Vaterlou, malom mestu u Valoniji, desetak kilometara južno od Brisela, uspomena na istorijsku bitku istaknuta je na svakom koraku. Put kroz varoš do muzeja u podnožju Lavljeg brda(Lion Hill) gde je bio epicentar poslednje Napoleonove bitke, vodi kroz glavnu ulicu načičkanu radnjama, pored „Velington bioskopa” i restorana „Kod Imperatora”. Likovi Velingtona, komandanta snaga Sedme koalicije, i Napoleona Bonaparte, cara Francuske, prodaju se na majicama, pepeljarama, šoljama, čašama i ostalom posuđu, a u muzeju su u ponudi različite brošure u kojima je opisan okršaj kod Vaterloa, ali i ozbiljnija istorijska literatura. Metalni vojnici, zajedno s replikama pušaka, kubura i vojničkih sablji s početka 19. veka.

Desetak godina posle bitke, na mestu gde je ranjen princ Holandije, napravljeno je veštačko pobedničko brdo s velikim spomenikom u obliku lava na vrhu. Koncept muzejske postavke zasnovan je na rekonstrukciji velike bitke koja se dogodila baš tu, u nedelju 18. juna 1815. godine.

Do vidikovca na 40 metara visokom brdu dolazi se strmim stepenicama. Pogled s brda na četiri strane otkriva valovite uzorane njive, poneki šumarak i puteve kojima su vojske stigle na nekadašnje bojište. Lav je okrenut prema jugu odakle je napadala Napoleonova armija, to veoma brzo zaključuje turista koji pažljivo osmotri mapu koju je dobio s kupljenom kartom. Ratne scene iz 19. veka može dodatno oživeti pogledom kroz durbine ka položajima francuske konjice i britanske artiljerije, ili odlaskom u „Panoramu”, prostoriju kružnog oblika u kojoj je posetilac u središtu, a okolo na platnu su naslikane scene bitke od poda do plafona. Na podu skulpture mrtvih ratnika i konja. Putem ozvučenja se emituju zvuci bitke, čuju se pucnji pušaka i topova, zveket mačeva, topot konja i povici vojnika.

Bojište se može obići i autobusom, a posetilac može da izabere vodiča koji govori engleski, francuski, flamanski ili kineski jezik. Vožnjom ukrug se obilazi pet ključnih lokacija vojničkog okršaja, a kuće u kojima su pre bitke boravili glavni akteri bitke takođe su pretvorene u muzeje, kao i utvrđeni dvorac „Igomon”.

Svakog vikenda tokom leta, na položaje oko Vaterloa izlaze statisti obučeni u vojničke uniforme Bonapartine i Velingtonove vojske, dok je čitavo pobedničko brdo ispunjeno gledaocima. Na sceni odjekuju „ćorci” iz očuvanih cevi 19-vekovne artiljerije, miriše barut, juriša pešadija, dok konjanici užurbano izviđaju bojište i prenose poruke. Filmski snimak ovog spektakla pod vedrim nebom prikazuje se svakoga dana u muzejskoj sali.

Napoleon je udario prvi, po sredini i po krilima, pešadijom i konjicom. Velington je izdržao napad na centru i odgovorio kontranapadima po levom krilu. Sve je moglo drugačije da se završi da francuski maršal Gruši nije poterao Pruse suviše daleko od bojišta na desnom krilu, umesto da bude tu u trenucima kada se lomila bitka. Sudbina je prevagnula u korist vojvode Velingtona i Gebharda fon Blihera, pruskog vojskovođe. Za jedan dan je poginulo 40.000 ljudi.

Tako Belgijanci u malom mestu Vaterlo svakoga dana iz početka pričaju priču o velikom istorijskom događaju kada su udruženi Britanci, Prusi i Holanđani potukli Francuze i doneli Evropi višedecenijski mir. O Velingtonovoj slavi i Napoleonovom porazu. Sada razmatraju nove popularne načine rekonstrukcije bitke uz uvođenje savremene audio i video tehnologije.