Stručnjak iz kuće pred nagomilanim problemima

Dok se na poslednjoj sednici Skupštine grada većina prestoničkih javnih preduzeća hvalila dobitima, dva i to ne bilo koja, već GSP „Beograd” i „Sava centar” i dalje su na drugom popisu – na listi gubitaša. Ove dve firme su godinama prava glavobolja za nadležne protiv koje za sada nisu našli efikasan lek.

Finansijske injekcije grad, pogotovu GSP-u, godinama daje. Poslednja informacija je da za najvećeg gradskog prevoznika prestonica izdvaja skoro 24 milijarde dinara, a kako se od prodaje karata zaradi 9 milijardi, to znači da su subvencije GSP-u 15 milijardi.

Gradski prevoz nigde nije profitabilan, ali ne može da se subvencioniše sa dve trećine, dobro je pre dva dana zapazio zamenik gradonačelnika dodavši da se radi na restrukturiranju preduzeća, nabavci novih autobusa i povećanoj naplati karata.

Ove najave bile bi ohrabrujuće da im posle višegodišnjeg ponavljanja nadležnih nije opala vrednost. I bivši gradski i GSP-ovi čelnici su pričali o reorganizaciji javnog prevoznika, drastičnom podmlađivanju voznog parka i novim rešenjima za bolju naplatu karata, ali značajnijih koraka i efekata nije bilo.

Prema prošlogodišnjim podacima, koji se u međuvremenu nisu bitnije promenili, Beograđane i dalje voze GSP-ovi tramvaji stari oko pola veka, i pojedine trole koje su prevalile deceniju i po.

I deo autobusa je premašio starost od deset godina. Prosek vade elektrobusi i „Ikarbusovi” autobusi nabavljeni protekle godine, i španski tramvaji od pre šest, sedam godina. Jeste da se najavljuje skorija nabavka novih autobusa, pre svih 80 elektrobusa, ali već duže niko ne spominje kupovinu novih tramvaja.

I dok podmlađivanje voznog parka GSP može uskoro da da neke rezultate, druga je priča sa boljom naplatom karata. Više kontrolora, neuniformisana, zakamuflirana kontrola, nove pogodnosti za plaćanje i kupovinu karata neki su od koraka preduzimani u skorijoj prošlosti kako bi se naplata pospešila.

Ali bez većeg uspeha. Jer dok se nadležni trude da budu rigorozniji i da ponude više opcija za plaćanje, dobar deo korisnika javnog prevoza pruža otpor tvrdeći da je karta skupa, da su vozila neredovna, prljava i stara. Sugrađani već duže predlažu da se uz vremensku kartu uvede i ona za jednu vožnju koja bi koštala tridesetak dinara, ali za sada ništa od toga.

Najmanje ipak, čini se, urađeno je povodom pitanja reorganizacije GSP-a što potvrđuje činjenica da do sada nadležni nisu izašli ni sa jednim konkretnim modelom preuređenja najvećeg gradskog prevoznika.

Svim ovim ozbiljnim i važnim temama za GSP moraće da se pozabavi Radiša Momčilović, v. d. direktora koji je na funkciju koju će obavljati u narednih 12 meseci imenovan pre dva dana. Okolnost koja bi trebalo da bude olakšavajuća je što to nije čovek koji tek dolazi u GSP, već je reč o saobraćajnom inženjeru koji je u GSP-u gotovo 25 godina i koji je pre ovog imenovanja bio šef saobraćaja i direktor u nekoliko pogona, ali i izvršni direktor za saobraćaj.

Svakako, ne treba očekivati da pedesetogodišnji Momčilović reši gomilu problema u preduzeću sa kojima nisu uspeli da se izbore njegovi prethodnici, pogotovo što mu je mandat samo godinu dana. Ali kada bi uspeo da se, na primer, konačno poštuje red vožnje i da ne izostaju vozila, što već duže nije slučaj, bio bi to već krupan korak.

Mesec i po bez direktora

Pre imenovanja Momčilovića GSP je mesec i po dana bio „obezglavljen” jer nije imao generalnog direktora pošto je početkom avgusta dotadašnji čelnik Željko Milković podneo ostavku iz ličnih razloga. On je na čelu GSP-a bio skoro četiri pune godine.

Milkovićevu ostavku Gradsko veće konstatovalo je takoreći odmah, ali Momčilović nije mogao zvanično da preuzme funkciju pre sednice Skupštine grada koja je morala da aminuje njegovo imenovanje.