Стручњак из куће пред нагомиланим проблемима

Док се на последњој седници Скупштине града већина престоничких јавних предузећа хвалила добитима, два и то не било која, већ ГСП „Београд” и „Сава центар” и даље су на другом попису – на листи губиташа. Ове две фирме су годинама права главобоља за надлежне против које за сада нису нашли ефикасан лек.

Финансијске инјекције град, поготову ГСП-у, годинама даје. Последња информација је да за највећег градског превозника престоница издваја скоро 24 милијарде динара, а како се од продаје карата заради 9 милијарди, то значи да су субвенције ГСП-у 15 милијарди.

Градски превоз нигде није профитабилан, али не може да се субвенционише са две трећине, добро је пре два дана запазио заменик градоначелника додавши да се ради на реструктурирању предузећа, набавци нових аутобуса и повећаној наплати карата.

Ове најаве биле би охрабрујуће да им после вишегодишњег понављања надлежних није опала вредност. И бивши градски и ГСП-ови челници су причали о реорганизацији јавног превозника, драстичном подмлађивању возног парка и новим решењима за бољу наплату карата, али значајнијих корака и ефеката није било.

Према прошлогодишњим подацима, који се у међувремену нису битније променили, Београђане и даље возе ГСП-ови трамваји стари око пола века, и поједине троле које су превалиле деценију и по.

И део аутобуса је премашио старост од десет година. Просек ваде електробуси и „Икарбусови” аутобуси набављени протекле године, и шпански трамваји од пре шест, седам година. Јесте да се најављује скорија набавка нових аутобуса, пре свих 80 електробуса, али већ дуже нико не спомиње куповину нових трамваја.

И док подмлађивање возног парка ГСП може ускоро да да неке резултате, друга је прича са бољом наплатом карата. Више контролора, неуниформисана, закамуфлирана контрола, нове погодности за плаћање и куповину карата неки су од корака предузимани у скоријој прошлости како би се наплата поспешила.

Али без већег успеха. Јер док се надлежни труде да буду ригорознији и да понуде више опција за плаћање, добар део корисника јавног превоза пружа отпор тврдећи да је карта скупа, да су возила нередовна, прљава и стара. Суграђани већ дуже предлажу да се уз временску карту уведе и она за једну вожњу која би коштала тридесетак динара, али за сада ништа од тога.

Најмање ипак, чини се, урађено је поводом питања реорганизације ГСП-а што потврђује чињеница да до сада надлежни нису изашли ни са једним конкретним моделом преуређења највећег градског превозника.

Свим овим озбиљним и важним темама за ГСП мораће да се позабави Радиша Момчиловић, в. д. директора који је на функцију коју ће обављати у наредних 12 месеци именован пре два дана. Околност која би требало да буде олакшавајућа је што то није човек који тек долази у ГСП, већ је реч о саобраћајном инжењеру који је у ГСП-у готово 25 година и који је пре овог именовања био шеф саобраћаја и директор у неколико погона, али и извршни директор за саобраћај.

Свакако, не треба очекивати да педесетогодишњи Момчиловић реши гомилу проблема у предузећу са којима нису успели да се изборе његови претходници, поготово што му је мандат само годину дана. Али када би успео да се, на пример, коначно поштује ред вожње и да не изостају возила, што већ дуже није случај, био би то већ крупан корак.

Месец и по без директора

Пре именовања Момчиловића ГСП је месец и по дана био „обезглављен” јер није имао генералног директора пошто је почетком августа дотадашњи челник Жељко Милковић поднео оставку из личних разлога. Он је на челу ГСП-а био скоро четири пуне године.

Милковићеву оставку Градско веће констатовало је такорећи одмах, али Момчиловић није могао званично да преузме функцију пре седнице Скупштине града која је морала да аминује његово именовање.