Kad škola „kapitulira” pred detetom

U prethodne tri godine troje tinejdžera oduzelo je sebi život zbog surovog vređanja, ponižavanja i maltretiranja svojih vršnjaka. Od nasilja drugara iz klupe škola nije uspela da zaštiti četrnaestogodišnjeg Aleksu iz Niša, četrnaestogodišnju Anđelu iz Kraljeva i četrnaestogodišnjeg Aleksandra iz Novog Sada. Vršnjaci koji su ih maltretirali i s njima se surovo šalili na društvenim mrežama bili su krivično neodgovorni, a školske vlasti bile su ubeđene da roditelji preuveličavaju problem i da će se dečje svađe rešiti same od sebe.

Vršnjačka agresija je, podsećaju psiholozi, česta na školskom uzrastu. Deca imaju niži prag tolerancije, često ne umeju da „izbroje do deset” i manje su spremna da prave kompromise, zbog čega njihove verbalne čarke brzo prerastaju u tuče. Iskustvo govori da su žrtve nasilja najčešće mališani koji su po bilo kom osnovu „različiti” od ostale dece u razredu, a kriterijum različitosti može biti sve što „bode oči” – od pegica do naočara. Pažnju maloletnih nasilnika skreću i mirna, tiha, pasivna i plašljiva deca, kao i đaci koji imaju dobar odnos s učiteljem.

Dečjih svađa i tuča bilo je od kada je sveta i veka, ali kako se desilo da je škola postala najmanje bezbedno mesto za boravak deteta i da roditelji više ne sačekuju dete iz škole pitanjem: „Šta ste danas učili?” već „Da li te je neko dirao?”

Katarina Đorđević

Aleksin zakon delimično usvojen

(Foto D. Jevremović)

Aleksin zakon, nastao kao posledica tragične smrti četrnaestogodišnjeg Alekse Jankovića, koji je zbog vršnjačkog nasilja počinio samoubistvo, delimično je usvojen. Odredbe ovog zakona nalaze se u Zakonu o osnovama obrazovanja i vaspitanja, Zakonu o lokalnoj samoupravi i Zakonu o dečjem ombudsmanu.

Kako u razgovoru za naš list objašnjava dr Dragana Ćorić, profesorka na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, koja je zajedno sa četvoro studenata ovog fakulteta pisala ovaj akt, Aleksin zakon predstavlja skup dopuna i izmena različitih zakona koji se odnose na prevenciju vršnjačkog nasilja u školama.

Nacrtom Aleksinog zakona bile su predviđene nove i drugačije kazne za roditelje, nastavnike i učenike. Za blaže prekršaje discipline predviđeno je pravljenje tzv. ugovora o ponašanju, a za teže prekršaje – suspenzija i premeštaj u drugu školu i bez saglasnosti roditelja.

„Ugovor o ponašanju, koji bi predstavljao formalizovano obećanje učenika da više neće praviti greške, nije prihvaćen zvanično, iako se on nalazi u neformalnoj primeni u nekim školama, koje su ga navele kao dobar primer prakse. Prihvaćen je premeštaj učenika u drugu školu, koji se pokazao delotvornim jer dete koje je stvorilo atmosferu autoriteta izazivanjem straha od sebe u jednoj sredini, obično to ne uspe da uradi (bar ne tako brzo) u drugoj sredini”, ističe Dragana Ćorić. 

K. Đ.

Bulicid – novi problem SAD i EU

(Fotodokumentacija Politike)

Samoubistvo maloletnika kao posledica vršnjačkog nasilja zabrinjavajući je fenomen u svetu, toliko raširen da je dobio i poseban naziv bulicid (po engleskoj reči bully za siledžijsko ponašanje). Krajem avgusta se obesio američki devetogodišnjak čija se majka cele prošle školske godine sastajala sa školskom upravom zbog sinovljevih žalbi da ga psihički zlostavljaju. Kako navodi „Njujork tajms”, stopa samoubistava američkih tinejdžera skočila je 70 odsto od 2006. do 2016, a među nešto mlađom decom se udvostručila. Istraživanjima je utvrđena veza između vršnjačkog nasilja i suicidnih ideja.

U julu je na sebe digao ruku 15-godišnjak iz Atine, ostavljajući u oproštajnom pismu imena učenika koji su ga maltretirali. Slučaj je potresao naciju, dok je još sveže sećanje na tragediju iz 2015, kada je 20-godišnji student izvršio samoubistvo zbog zlostavljanja. Direktor fakulteta osuđen je uslovno na dve godine zatvora zbog nebrige, dok je po istoj optužbi oslobođen direktor studentskog doma, a bez kazne je prošao i bivši ministar Kristos Markojanis, optužen da je pokušavao da zaštiti zlostavljače.

Evropska mreža za borbu protiv vršnjačkog nasilja upozorava da ono nije prolazni trend već fenomen koji je postao problem javnog zdravlja. U junu je s konferencije u Atini upućen poziv da se što pre preduzme zajednička inicijativa na nivou EU.

U Evropi se kao primer dobre prakse izdvaja Švedska, koja je progresivnim zakonima pre više od deset godina prenela obavezu prevencije na školu. Ako ne može da dokaže da proaktivno pristupa problemu, roditelji ugroženog deteta mogu da je tuže.

Jelena Kavaja

Nasilničko ponašanje najčešće među učenicima

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, dostavljenih „Politici”, u prvih šest meseci ove godine u Srbiji je u okviru takozvanog vršnjačkog nasilja prijavljeno 409 krivičnih dela. Kako naglašavaju, to je za za 16,7 odsto manje u odnosu na isti period prošle godine, kada je registrovano 491 krivično delo. Iz MUP-a objašnjavaju da je ovom statistikom obuhvaćen uzrast do završetka srednje škole, odnosno do 19 godine.

Najbrojnija pojedinačna krivična dela izvršena između vršnjaka su nasilničko ponašanje i lake telesne povrede. 

D. S.V.

CELE TEKSTOVE ČITAJTE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU U NEDELjU  30. SEPTEMBRA