Кад школа „капитулира” пред дететом

У претходне три године троје тинејџера одузело је себи живот због суровог вређања, понижавања и малтретирања својих вршњака. Од насиља другара из клупе школа није успела да заштити четрнаестогодишњег Алексу из Ниша, четрнаестогодишњу Анђелу из Краљева и четрнаестогодишњег Александра из Новог Сада. Вршњаци који су их малтретирали и с њима се сурово шалили на друштвеним мрежама били су кривично неодговорни, а школске власти биле су убеђене да родитељи преувеличавају проблем и да ће се дечје свађе решити саме од себе.

Вршњачка агресија је, подсећају психолози, честа на школском узрасту. Деца имају нижи праг толеранције, често не умеју да „изброје до десет” и мање су спремна да праве компромисе, због чега њихове вербалне чарке брзо прерастају у туче. Искуство говори да су жртве насиља најчешће малишани који су по било ком основу „различити” од остале деце у разреду, а критеријум различитости може бити све што „боде очи” – од пегица до наочара. Пажњу малолетних насилника скрећу и мирна, тиха, пасивна и плашљива деца, као и ђаци који имају добар однос с учитељем.

Дечјих свађа и туча било је од када је света и века, али како се десило да је школа постала најмање безбедно место за боравак детета и да родитељи више не сачекују дете из школе питањем: „Шта сте данас учили?” већ „Да ли те је неко дирао?”

Катарина Ђорђевић

Алексин закон делимично усвојен

(Фото Д. Јевремовић)

Алексин закон, настао као последица трагичне смрти четрнаестогодишњег Алексе Јанковића, који је због вршњачког насиља починио самоубиство, делимично је усвојен. Одредбе овог закона налазе се у Закону о основама образовања и васпитања, Закону о локалној самоуправи и Закону о дечјем омбудсману.

Како у разговору за наш лист објашњава др Драгана Ћорић, професорка на Правном факултету Универзитета у Новом Саду, која је заједно са четворо студената овог факултета писала овај акт, Алексин закон представља скуп допуна и измена различитих закона који се односе на превенцију вршњачког насиља у школама.

Нацртом Алексиног закона биле су предвиђене нове и другачије казне за родитеље, наставнике и ученике. За блаже прекршаје дисциплине предвиђено је прављење тзв. уговора о понашању, а за теже прекршаје – суспензија и премештај у другу школу и без сагласности родитеља.

„Уговор о понашању, који би представљао формализовано обећање ученика да више неће правити грешке, није прихваћен званично, иако се он налази у неформалној примени у неким школама, које су га навеле као добар пример праксе. Прихваћен је премештај ученика у другу школу, који се показао делотворним јер дете које је створило атмосферу ауторитета изазивањем страха од себе у једној средини, обично то не успе да уради (бар не тако брзо) у другој средини”, истиче Драгана Ћорић. 

К. Ђ.

Булицид – нови проблем САД и ЕУ

(Фотодокументација Политике)

Самоубиство малолетника као последица вршњачког насиља забрињавајући је феномен у свету, толико раширен да је добио и посебан назив булицид (по енглеској речи bully за силеџијско понашање). Крајем августа се обесио амерички деветогодишњак чија се мајка целе прошле школске године састајала са школском управом због синовљевих жалби да га психички злостављају. Како наводи „Њујорк тајмс”, стопа самоубистава америчких тинејџера скочила је 70 одсто од 2006. до 2016, а међу нешто млађом децом се удвостручила. Истраживањима је утврђена веза између вршњачког насиља и суицидних идеја.

У јулу је на себе дигао руку 15-годишњак из Атине, остављајући у опроштајном писму имена ученика који су га малтретирали. Случај је потресао нацију, док је још свеже сећање на трагедију из 2015, када је 20-годишњи студент извршио самоубиство због злостављања. Директор факултета осуђен је условно на две године затвора због небриге, док је по истој оптужби ослобођен директор студентског дома, а без казне је прошао и бивши министар Кристос Маркојанис, оптужен да је покушавао да заштити злостављаче.

Европска мрежа за борбу против вршњачког насиља упозорава да оно није пролазни тренд већ феномен који је постао проблем јавног здравља. У јуну је с конференције у Атини упућен позив да се што пре предузме заједничка иницијатива на нивоу ЕУ.

У Европи се као пример добре праксе издваја Шведска, која је прогресивним законима пре више од десет година пренела обавезу превенције на школу. Ако не може да докаже да проактивно приступа проблему, родитељи угроженог детета могу да је туже.

Јелена Каваја

Насилничко понашање најчешће међу ученицима

Према подацима Министарства унутрашњих послова, достављених „Политици”, у првих шест месеци ове године у Србији је у оквиру такозваног вршњачког насиља пријављено 409 кривичних дела. Како наглашавају, то је за за 16,7 одсто мање у односу на исти период прошле године, када је регистровано 491 кривично дело. Из МУП-а објашњавају да је овом статистиком обухваћен узраст до завршетка средње школе, односно до 19 године.

Најбројнија појединачна кривична дела извршена између вршњака су насилничко понашање и лаке телесне повреде. 

Д. С.В.

ЦЕЛЕ ТЕКСТОВЕ ЧИТАЈТЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ У НЕДЕЉУ  30. СЕПТЕМБРА