Facin hod po oblacima do svetskog rekorda

Njegov nadimak postao je ime po kojem ga svi prepoznaju. I ne samo to. Njegov nadimak na najkraći način opisuje duh iza svih poduhvata koje je učinio iako je već 15 godina vezan za invalidska kolica. Goran Todorović je jednostavno – Faca. Sredinom septembra još jednom je potvrdio onu latinsku „Nomen est omen” (Ime je znak), kada je u istom danu uspešno izveo pet padobranskih tandem-skokova sa visine od preko 6.000 metara i time oborio svetski rekord u ovoj disciplini.

Zanimljiva internacionalna ekipa, svojevrsno bratstvo po padobranu, pratila je novi poduhvat Face, nekadašnjeg pripadnika naše elitne 63. Padobranske brigade, na slovenačkom aerodromu Bovec. Pilot vazduhoplova PC-06 Damjan Cehner, pa Goražd Glinšek, Slovenac sa kojim je skakao 2012. zajedno sa pripadnicima SAJ-a, Džordan Frejzer, Amerikanac sa 7.000 skokova iza sebe, snimatelj, zatim Meksikanka Fernanda Macijas, tandem-pilot i snimatelj, Francuz koji je pre 20 godina služio vojsku u francuskim padobrancima i još skače... I za Facinu epsku priču svakako nezaobilazan, njegov tandem-pilot sa kojim je skočio svih pet rekordnih skokova Nejc Jurčec. Opisuje ga kao prijatnog i iskusnog momka koji je uvek spreman da pomogne i sasluša tandem-putnika.

– Tandem-skokovi su vrlo zahtevni, posebno ako se skaču sa licima sa invaliditetom. Imao sam tu sreću da svoj prvi tandem-skok, nakon povrede, skočim sa našim najpoznatijim, ali i u svetu, tandem-masterom Sašom Jojićem Jokasom, koji živi i radi na Novom Zelandu i skočio je neverovanih 30.000 padobranskih skokova. Ako sam spreman da svoj život stavim u njihove ruke, i on, Jokas, kao i Nejc, bez obzira na ogromno iskustvo, uvek su spremni da saslušaju svaki detalj koji je važan da bi bezbedno izveli skok. Jer i kod invalida postoje pojedinosti koje se razlikuju kod svakog, na primer, spazam, nevoljni pokret, i njegova jačina – objašnjava Faca.

Izbor aerodroma nije bio slučajan. Kako kaže naš sagovornik, pored padobranskog sastava SAJ-a, do sada najbolju saradnju ima sa Slovencima.

– Mnogi od njih su davno, za vreme stare dobre Juge, služili vojni rok u legendarnoj 63. Padobranskoj brigadi, i naše bratstvo je poznato po tome da poseduje nit neraskidive veze. Svet padobranstva je mesto gde se vrata magije lako otvaraju. Pored neverovatno dobrih ljudi, adrenalin koji vas sve vreme drži u punoj gotovosti, kako mi vojnici to kažemo, jeste mesto skriveno iza vodopada u koji vredi zaroniti kada god mi je teško – priča Faca.

Iako se ne može spakovati u nekoliko novinskih redova, pokušao je Goran Todorović Faca da nam opiše osećaj „hodanja po oblacima”, kako oni koji skaču zovu padobranstvo. Temperatura na zemlji bila je tog 10. septembra kada je skakao oko 30 stepeni, dok je na 6.000 metara visine minus deset stepeni. Ali, kako kaže, velika temperaturna razlika od četrdeset stepeni ne obara, već „kuje metalno srce”. A onda sledi najjači udar adrenalina. Trenutak kada se otvore vrata aviona. I 90 sekundi slobodnog pada.

– Svi mi, padobranci, uživamo u letu kroz vazduh dok se padobran ne otvori. Ali taj trenutak, taj osećaj, kada se vrata otvore i vidiš grupu padobranaca koja se vine u bezdan, to je čarolija za koju vredi živeti. I umreti – kaže Faca.

Sudbina je stavila pred njega tešku borbu kada mu se 2003. godine, prilikom 984. skoka, nije otvorio glavni padobran, a on je sa 1.200 metara visine brzinom od 120 kilometara na sat udario u zemlju. Od tada je ovaj pripadnik 63. Padobranske i član Gorske službe spasavanja Srbije nepokretan. Za nekoga bi to bio kraj. Ne i za Facu. Na Bovecu u Sloveniji upisao je u padobransku knjižicu svoj 1.014 padobranski skok. Nomen est omen.

– Nakon povrede i teške borbe da se stanje stabilizuje pronašao sam put da se vratim najlepšem, svemu što sam pre povrede radio, padobranstvu, ronjenju, čak i planinarstvu. Legendarna Gorska služba spasavanja Srbije u saradnji sa Slovenačkom Gorskom rešavalnom zvezom i slovenačkom vojskom, pomogli su mi da se davno nađem na vrhu Triglava. Lekari, oni koji se iskreno trude da razumeju jedan poseban, užasno težak svet i način života, prijatno su zadivljeni upornošću i trude se maksimalno da pomognu. Nikada ne pričam o svojim narednim poduhvatima dok se ne ostvare jer, prvo, ne želim da se zamerim bogovima. Drugo, i vrlo važno, bez obzira na snagu i upornost i dobru volju svih koji su spremni da pomogu, opasno je dovoditi sebe u iskušenje da se raduješ pre ostvarenog cilja. Tek kada ostvarim poduhvat, upoznajem sa njim sve dobre ljude. Jer i to ima svoju čaroliju. Kao kada Tor, gospodar munja i gromova, usred čistog dana najavi kotrljajuću grmljavinu – ističe Faca.