Muzej evropske istorije podelio mišljenja javnosti

Priča počinje grčkim mitom o Evropi i biku, a završava se majicom na kojoj je odštampan slogan „glasajte za izlazak”, upravo onaj kojim je bila obeležena kampanja za bregzit. Između ta dva eksponata nalazi se obilje drugih – svi pripadaju Kući evropske istorije, muzeju koji finansira Evropska unija, a čija postavka, pa čak i postojanje, izazivaju oprečne reakcije država članica i onih koji u Uniji žive.

Kako piše „Gardijan” u opsežnoj reportaži, ova institucija, čiji je proces nastanka trajao punu deceniju, otvorena je pre godinu dana, koštala je oko 47 miliona funti i vodi je tim nezavisnih kustosa, a smatra se jednim od najsmelijih evropskih kulturnih projekata. Posebno jer je među brojnim muzejima koji postoje na tlu Evrope jedini koji se ne bavi nacionalnim istorijama i koji nema regionalnu već mnogo širu perspektivu.

Cilj je „negovanje duha ujedinjenja Evrope”, za čim se potreba stvorila upravo u vreme prve velike EU krize do koje je došlo 2007. Publika može da pogleda predmete koji pripadaju nasleđu država članica Unije, ali koji su smešteni u panevropski kontekst, pa tako svedoče i o nastanku nacija koje čine ovu nadnacionalnu zajednicu, ali i o zajedničkim problemima i temama, kao što su, recimo, rat ili konzumerizam. Kao primer može poslužiti to što se kopija prvog norveškog ustava nalazi pored dekorativne boce na kojoj je lik heroja ujedinjenja Italije Đuzepea Garibaldija.

Međutim, još od otvaranja muzej prate kontroverze. Neki od najstarijih kritičara bili su britanski tabloidi i parlamentarci Stranke za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva za koje je ova institucija „mesto horora” i „skupa, u pogrešnom pravcu usmerena propaganda”. U skorije vreme oglasila se i aktuelna poljska vlada, zamenik premijera Pjotr Glinski, zadužen za kulturu, požalio se da je ovaj muzej omalovažio poznate i priznate Poljake, prikazujući tu zemlju kao saučesnika u Holokaustu.

Sa druge strane, oni koji od ove kuće očekuju da posluži propagiranju Unije kao zajednice takođe će biti razočarani. Osim što posetilac mora da se popne na četvrti sprat da bi mogao da vidi plavo-zlatna znamenja EU, i deo postavke posvećen osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik skroman je, okružen predmetima koji su u vezi sa SAD i Rusijom.

Zvaničnici muzeja ističu za „Gardijan” da svaki eksponat za različite ljude može da ima različito značenje. Konzerva govedine u ambalaži na kojoj je zastava Unije, koja je kao vid hitne pomoći iz vazduha dopremana u Sarajevo tokom opsade 1995, može biti i svedočanstvo o humanosti, ali i podsetnik na „hranu nedostojnu čoveka”, kako je se seća lokalno stanovništvo, i dan-danas kritično prema EU za koju smatra da nije učinila ništa kako bi sprečila tadašnju katastrofu na Balkanu.

Neki kritičari smatraju da je činjenica da migrantska kriza takođe ima svoje mesto na izložbi pozitivan znak, dok neki istoričari drže da je ovaj muzej „isprazan hram”, mesto koje evropski narativ površno predstavlja.