Srpski barut svetski brend

Lučani – One koji prvi put dolaze u fabriku „Milan Blagojević” u Lučanima, dok se automobilom spuštaju uzanim i krivudavim brdskim putem iz pravca Čačka, iznenadi pogled na ovog giganta odbrambene industrije. Reč je o ogromnom kompleksu, površine 160 hektara, oko koga se proteže 15 kilometara ograde koja se upravo menja, umesto stare iz socijalističkih vremena, postavlja se savremena.

Možda baš ovaj detalj, simbolično, govori o putu kojim ide ova fabrika, stare tehnologije se menjaju, uvode se nove koje su preduslov za opstanak na svetskom tržištu baruta i raketnih goriva.

Unutar fabričkog kruga, u koji ulazi i industrijska pruga, nalazi se više od 200 objekata, uglavnom proizvodnih, koji su povezani svojevrsnim, moglo bi se reći, ulicama. Udaljenost između njih je tolika da mnogi radnici koriste bicikl.

Kao da šteta naneta tokom NATO agresije nije bila dovoljna, ova fabrika je tokom prethodnih godina u dva navrata bila poplavljena, o čemu svedoče obeleženi nivoi do kojih je bila voda na ulazu u upravnu zgradu. Šteta iz rata 1999. godine je sanirana, a izgrađeni bedem je garancija da fabrika više neće biti poplavljena.

Tehnološki požar snimljen sigurnosnom kamerom – ovaj rizik nije moguće eliminisati (Foto: M. Galović)

U upravnoj zgradi zatičemo generalnog direktora Radoša Milovanovića (74), koji zbog svoje stručnosti, menadžerskog umeća i ugleda među kolegama širom sveta ovu dužnost obavlja i po isteku formalnog radnog veka. On je odrastao u neposrednoj blizini fabrike, u detinjstvu je posmatrao njen razvoj i kasnije se zaposlio u njoj. Na njenom čelu je, s jednim prekidom, od 1982. godine. Ima podršku zaposlenih, svakako je jedan od razloga u tome što je prosečna plata oko 73.000 dinara, dok se na radnim mestima, na kojima postoji veliki rizik, sa srednjoškolskom stručnom spremom mesečno može zaraditi i do 120.000 dinara. Ne treba trošiti reči o tome šta ova fabrika s oko 1.300 zaposlenih znači za Lučane.

– Mi smo prvi u lancu odbrambene industrije Srbije. Proizvodimo, može se reći, energiju koja pokreće proizvode drugih fabrika: barute za metke i granate, kao i raketna goriva – kaže Milovanović dok objašnjava o kakvoj municiji i raketama se radi.
Fabrika je stvorena i postoji zbog potreba vojske i odbrane zemlje, ali su njeni proizvodi traženi pa većina proizvodnje (oko 70 odsto) odlazi u izvoz, čime se obezbeđuju sredstva za njen razvoj, plate zaposlenih i dažbine državi. Dobit ove firme prošle godine iznosila je 13, a tokom prvog polugodišta ove godine osam miliona evra. Samo tokom poslednjih nekoliko godina, zbog povećanog obima posla, zaposleno je oko 350 radnika.

– Izvozimo u 20 država širom sveta. Osvojili smo tržišta Rumunije, Bugarske i BiH. Kvalitet, cena i rok isporuke su ključni prilikom poslova koje sklapamo – ističe Milovanović.
Slikovito objašnjava da svako oružje, ili oruđe, mora imati svoj barut, bez obzira da li se radi o pištolju, pušci ili topu. Ali, nije to „isti” barut. Svaki metak, svaka granata, mora imati određenu vrstu baruta. Inače, osnovne komponente u proizvodnji baruta su nitroceluloza i nitroglicerin.
– Ulazimo u novu tehnologiju za proizvodnju trobaznih baruta, kao za proizvodnju modularnih barutnih punjenja – kaže Milovanović.

Direktor Radoš Milovanović (Foto: Ministarstvo odbrane)

Ova druga tehnologija je posebno značajna za projekat domaćih samohodnih haubica „nora B-52”. Modularna punjenja omogućavaju posluzi ovog oruđa da količinu utrošenog baruta prilagode željenom dometu granate. Za veći domet stavlja se više modularnih barutnih punjenja. Ova haubica je praktično najsloženiji proizvod domaće odbrambene industrije, a svaka njena prodaja „povlači” i posao za fabriku „Milan Blagojević”.

Uskoro će biti otvorena još jedna proizvodna linija, ovog puta reč je „nitraciji celuloze”. Kako kaže direktor Milovanović, reč je o automatizovanom procesu proizvodnje, koji će omogućiti bolji kvalitet i bezbedniji proces rada.
– Ovu investiciju realizujemo zahvaljujući podršci Vlade Srbije, koja je, u vreme kada je premijer bio Aleksandar Vučić, uložila 4,4 miliona evra, a mi još 1,5 miliona evra svojih sredstava. Reč je o najsavremenijem postupku ove vrste u svetu, tehnologija je kupljena od nemačke kompanije „Jozef Majster”, čiji stručnjaci su zajedno s našim kolegama instalirali liniju i obavili probe – objašnjava Milovanović.
Dok s Milkom Božić, zaduženoj za saradnju s medijima, obilazimo fabrički krug, stižemo i do pogona za proizvodnju raketnih goriva. Ona nisu tečna, kako bi neko neupućen pomislio, već čvrsta materija. Pokreću rakete višecevnih bacača raketa (VBR), ručnih raketnih bacača kao i rakete vazduh–zemlja, koje razvija domaća odbrambena industrija.
Proizvodnja ovih goriva je najopasniji deo procesa rada u ovoj fabrici, posebno je osetljivo takozvano „valjanje” kada se se savitljive ploče goriva „namotavaju” u rolnu, čime dobijaju cilindrični oblik pogodan za ugradnju u cevasto telo rakete.
Da bi smo stekli uvid u rizik ovog posla, pokazuju nam snimke takozvanih tehnoloških požara koji su deo procesa proizvodnje. Nemoguće je eliminisati rizik od njihove pojave.
Snimci su dramatični – na njima se vide dvojica radnika, svaki s po jedne strane mašine, kako ubacuju savitljive ploče raketnog goriva i valjaju ih u mašini. Sledećeg trenutka, vidi se mali oblačić dima iz mašine, radnici istog časa istrčavaju iz prostorije čija su široka vrata, s obe strane prizemne zgrade, uvek otvorena – upravo zbog ovakvih situacija. Trenutak kasnije plamen zahvata prostoriju.

Na ovim radni mestima jedan sat se radi, pa se sat vremena odmara. Neophodna je visoka koncentracija, a na radnom mestu je zabranjena upotreba bilo čega što može da izazove elektricitet, na primer mobilnih telefona.

– Izuzetnu pažnju posvećujemo bezbednosti. Samo tokom prošle godine u bezbednost rada uloženo je oko 234 miliona dinara, a u prvih osam meseci ove godine 156 miliona dinara. Instalirali smo video-nadzor kako bi se znalo šta se desilo ako dođe do nekog incidenta. Ugradnja video-nadzora je pozitivno uticala na još bolju disciplinu zaposlenih – objašnjava Milka Božić, koja je i sama deo radnog veka provela u pogonu raketnih goriva.