Silni momci meka srca

Kraljevo – Kad dvadesetak motociklista, članova moto-kluba „Kings” iz Kraljeva krenu na put, ispod njihovih sedišta zabruje motori od 600 do 1.200 kubika, marke „kavaski”, „honda”, „suzuki”, „vulkan”, BMV... Oni u kožnim odelima, čizmama, sa kacigama... I, deluje to silno, pa ih mnogi, posebno zbog asocijacije podstaknute filmovima, smatraju opasnim i na drumu bahatim momcima. A, oni su ljudi meka srca i sav novac što na svojim skupovima prikupe podele, uglavnom bolesnoj i siromašnoj deci.

Traje to već desetak godina i do sada su samo u novcu poklonili skoro 1,8 miliona dinara. U saradnji sa kraljevačkim centrom za socijalni rad ponajviše su pomagali decu obolelu od autizma, cerebralne paralize, karcinoma... Zatim, deci bez roditeljskog staranja, siromašnim đacima, recimo osnovcima u dve seoske škole nedavno su kupili kompjutere i školski pribor. Pomagali u sanacije posledica zemljotresa i poplava i zbog svega su nagrađeni pomenutom prestižnom nagradom za humanost „Milomir Glavčić”. Uz nagradu od grada Kraljeva i naš poznati humanista, čije ime priznanje nosi, uputio im je dodatnih 500 evra.

– Baš smo ponosni na ovu nagradu, ponosne su i naše porodice što je neko našu humanost prepoznao. Krenulo je to još pred Božić 2009. godine kada smo se sastali u blizini dečijeg sela i svako od nas se pohvalio šta je kupio svojoj deci da bi neko glasno prokomentarisao: „Eto, ovi ovde u dečijem selu nemaju ništa.” Odmah smo krenuli, kupili i poklone za njih. Tako je to počelo pa sav novac koji prikupimo na našim skupovima, svakog leta krajem jula kada nam dođe i do tri stotine naših kolega iz raznih krajeva Srbije, mi potrošimo na pokriće troškova i u humanitarne svrhe. Većina nas potpisala je donorske kartice i redovno dajemo krv – naglašava šezdesetšestogodišnji Milovan Pantović, predsednik moto-kluba „Kings” u Kraljevu.

Da bi odagnali predrasudu o lošim, agresivnim, drogiranim, pijanim... motoristima stroga su pravila ponašanja u „Kingsu”.

– Baš nedavno su dva člana i isključena zbog moralnih grešaka. Inače, sve su to porodični ljudi, po zanimanju lekari, inženjeri, profesori, majstori... Idemo lagano, retko preko stotinu na sat, i strogo po pravilima. Nisu to velike brzine, ne „zujimo”, jer uglavnom vozimo „čopere”. Šta da vam kažem kad niko od nas nije kažnjen zbog saobraćajnog prekršaja, cenimo kolege i imamo odličnu saradnju sa više od 50 ozbiljnih klubova u Srbiji i inostranstvu. Uskoro će nam u posetu, takođe donoseći pomoć, stići bajkeri iz Nemačke. Dakle, volimo solidarnost među ljudima i svoje porodice i motore. To je naš život od mladosti do poznih godina – navodi Pantović, koji je na motocikl seo u sedamnaestoj i još je, iako penzioner, za guvernalama moćne mašine od osamsto kubika...