Istorija privremeno prekinula obnovu

Stari Rimljani i Osmanlije umešali su, ovih dana, svoje prste u radove na Trgu republike i nakratko ih prekinuli. Kada će obnova biti nastavljena znaće se posle detaljnog ispitivanja ostataka dva devastirana rimska groba i delova temelja, pretpostavlja se, Stambol kapije nađenih prilikom uklanjanja gornjeg sloja zemlje na trgu.

Rešenje za privremeno obustavljanje radova doneo je Zavod za zaštitu spomenika kulture. To je bilo neophodno da bi se poštovale pravne procedure za obavljanje sondažnih arheoloških iskopavanja na Trgu republike.

– Po završetku arheoloških iskopavanja biće formiran stručni tim sastavljen od eminentnih stručnjaka Ministarstva kulture, Arheološkog instituta, Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, Sekretarijata za kulturu, Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda i autorskog tima koji je pobedio na konkursu za rekonstrukciju Trga republike, koji će doneti odluku o konzervaciji i prezentaciji otkrivenih ostataka Stambol kapije – navodi se u saopštenju Zavoda.

U toku građevinskih radova naišlo se na ostatke dva devastirana rimska groba. To je i očekivano, imajući u vidu da se prostor Trga republike u celini nalazi u zaštićenoj zoni antičkog Singidunuma koji je utvrđen za arheološko nalazište – kulturno dobro Rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada od 30. juna 1964. godine.

Grad će, kako saznajemo, kao investitor obezbediti sredstva za ova istraživanja, a po završetku poslova iz nadležnosti Zavoda za zaštitu spomenika nastaviće se uređenje Trga republike.

Koliko vremena će biti potrebno da se završe istraživanja još nije poznato, prema prvim procenama – možda oko mesec dana. Pretpostavlja se da ova istraživanja neće značajno uticati na produžetak rokova za obnovu centralnog gradskog trga.

Radovi na glavnom prestoničkom sastajalištu počeli su 22. avgusta i predviđeno je da budu završen u roku od 420 dana.

Za posao koji izvodi preduzeće „Štrabag” izdvojeno je 922 miliona dinara i trebalo bi da se odvija u dve faze. Prva podrazumeva uređenje samog pešačkog prostora. Od početka radova do sada urađeno je geodetsko snimanje i uklonjena je kompletna oprema i mobilijar. Završeno je iskopavanje na celom ograđenom prostoru i položen je tucanik, osim u zoni gde se pretpostavlja da su pronađeni ostaci Stambol kapije. Najvećim delom urađene su elektroinstalacije, vodovodna mreža i kišna kanalizacija. Do sada je postavljeno i šest kaseta za nove drvoredne sadnice i nabavljeno oko 1.000 kvadrata kamenih ploča kojima će se oblagati pešački deo trga.

Drugi deo radova podrazumeva za saobraćaj postepeno zatvaranje Makedonske do Doma omladine, Kolarčeve gotovo do početka Terazija, dela Francuske ispod Narodnog pozorišta i Vasine kod Narodnog muzeja. Predviđeno je da u tim ulicama niknu drvoredi.

Kako će se, posle ovih arheoloških otkrića, rešiti pitanje izgleda trga još se ne zna. Važno je te delove istorije sačuvati i predstaviti budućim generacijama i turistima koji posećuju ovaj grad star više od dva milenijuma. A da se to može uraditi pokazuje i primer očuvanog rimskog trga i puta ispred tržnog centra u Rajićevoj ulici. Delovi istorije iz drugog i četvrtog veka pokriveni su staklom i dostupni oku svih prolaznika.

Dve faze obnove

Prvobitni plan obnove podrazumeva da budući obnovljeni trg i pešačku zonu ne prekrivaju identične granitne ploče, već bi one na dva mesta bile drugačije. Prva pozicija na kojoj bi kocke trebalo da se razlikuju jeste prostor Stambol kapije. Drugačijim kockama trebalo bi da bude obeleženo i mesto na kome je bilo spomen-obeležje i privremena grobnica boraca Crvene armije koji su učestvovali u oslobađanju Beograda 1944.

Obnova trga predviđa i „umivanje” spomenika knezu Mihailu koji je obeležje trga od decembra 1882.

Fotografija iz tridesetih godina prošlog veka

Iz predratnog perioda, odnosno tridesetih godina prošlog veka, potiče i fotografija koju je uradio čuveni prof. dr Aleksandar Kostić (1893–1983), jedan od prvih profesora i dekana Medicinskog fakulteta u Beogradu, osnivač Instituta za histologiju i embriologiju, Veterinarskog fakulteta, osnivač foto-laboratorije pri Medicinskom fakultetu, pasionirani ljubitelj fotografije, arheologije, nosilac Legije časti…

Pretpostavlja se da je na fotografiji temelj objekta za koji se smatra da je ostatak Stambol kapije, a nastala  je sa Narodnog pozorišta prilikom jedne od obnove ovog dela grada.

Arhiva Centra za urbani razvoj

Formiranje počelo 1866. godine

Trg je nastao posle rušenja Stambol kapije 1866. Jedina reprezentativna zgrada na njemu dugo je bilo zdanje nacionalnog teatra. Mesto gde je danas Narodni muzej prvo je zauzimala dugačka prizemna zgrada u kojoj je radila kafana „Dardaneli”, stecište umetnika. Ovu zgradu je 1903. nasledila Uprava fondova u koju se kasnije uselio upravo muzej. U parku pored pozorišta prostor su zauzimali kafana i bioskop „Kolarac”.

Palata „Riunione” podignuta je 1930, a Dom štampe izgrađen je na mestu nekadašnjih prizemnih objekata posle Drugog svetskog rata. Pre tog rata na trgu je bila i okretnica tramvaja koja je u posleratno doba uklonjena.

AKO STE PROPUSTILI

Potvrđeno da su na Trgu republike otkopani ostaci Stambol-kapije