Историја привремено прекинула обнову

Стари Римљани и Османлије умешали су, ових дана, своје прсте у радове на Тргу републике и накратко их прекинули. Када ће обнова бити настављена знаће се после детаљног испитивања остатака два девастирана римска гроба и делова темеља, претпоставља се, Стамбол капије нађених приликом уклањања горњег слоја земље на тргу.

Решење за привремено обустављање радова донео је Завод за заштиту споменика културе. То је било неопходно да би се поштовале правне процедуре за обављање сондажних археолошких ископавања на Тргу републике.

– По завршетку археолошких ископавања биће формиран стручни тим састављен од еминентних стручњака Министарства културе, Археолошког института, Републичког завода за заштиту споменика културе, Секретаријата за културу, Завода за заштиту споменика културе града Београда и ауторског тима који је победио на конкурсу за реконструкцију Трга републике, који ће донети одлуку о конзервацији и презентацији откривених остатака Стамбол капије – наводи се у саопштењу Завода.

У току грађевинских радова наишло се на остатке два девастирана римска гроба. То је и очекивано, имајући у виду да се простор Трга републике у целини налази у заштићеној зони античког Сингидунума који је утврђен за археолошко налазиште – културно добро Решењем Завода за заштиту споменика културе града од 30. јуна 1964. године.

Град ће, како сазнајемо, као инвеститор обезбедити средства за ова истраживања, а по завршетку послова из надлежности Завода за заштиту споменика наставиће се уређење Трга републике.

Колико времена ће бити потребно да се заврше истраживања још није познато, према првим проценама – можда око месец дана. Претпоставља се да ова истраживања неће значајно утицати на продужетак рокова за обнову централног градског трга.

Радови на главном престоничком састајалишту почели су 22. августа и предвиђено је да буду завршен у року од 420 дана.

За посао који изводи предузеће „Штрабаг” издвојено је 922 милиона динара и требало би да се одвија у две фазе. Прва подразумева уређење самог пешачког простора. Од почетка радова до сада урађено је геодетско снимање и уклоњена је комплетна опрема и мобилијар. Завршено је ископавање на целом ограђеном простору и положен је туцаник, осим у зони где се претпоставља да су пронађени остаци Стамбол капије. Највећим делом урађене су електроинсталације, водоводна мрежа и кишна канализација. До сада је постављено и шест касета за нове дрворедне саднице и набављено око 1.000 квадрата камених плоча којима ће се облагати пешачки део трга.

Други део радова подразумева за саобраћај постепено затварање Македонске до Дома омладине, Коларчеве готово до почетка Теразија, дела Француске испод Народног позоришта и Васине код Народног музеја. Предвиђено је да у тим улицама никну дрвореди.

Како ће се, после ових археолошких открића, решити питање изгледа трга још се не зна. Важно је те делове историје сачувати и представити будућим генерацијама и туристима који посећују овај град стар више од два миленијума. А да се то може урадити показује и пример очуваног римског трга и пута испред тржног центра у Рајићевој улици. Делови историје из другог и четвртог века покривени су стаклом и доступни оку свих пролазника.

Две фазе обнове

Првобитни план обнове подразумева да будући обновљени трг и пешачку зону не прекривају идентичне гранитне плоче, већ би оне на два места биле другачије. Прва позиција на којој би коцке требало да се разликују јесте простор Стамбол капије. Другачијим коцкама требало би да буде обележено и место на коме је било спомен-обележје и привремена гробница бораца Црвене армије који су учествовали у ослобађању Београда 1944.

Обнова трга предвиђа и „умивање” споменика кнезу Михаилу који је обележје трга од децембра 1882.

Фотографија из тридесетих година прошлог века

Из предратног периода, односно тридесетих година прошлог века, потиче и фотографија коју је урадио чувени проф. др Александар Костић (1893–1983), један од првих професора и декана Медицинског факултета у Београду, оснивач Института за хистологију и ембриологију, Ветеринарског факултета, оснивач фото-лабораторије при Медицинском факултету, пасионирани љубитељ фотографије, археологије, носилац Легије части…

Претпоставља се да је на фотографији темељ објекта за који се сматра да је остатак Стамбол капије, а настала  је са Народног позоришта приликом једне од обнове овог дела града.

Архива Центра за урбани развој

Формирање почело 1866. године

Трг је настао после рушења Стамбол капије 1866. Једина репрезентативна зграда на њему дуго је било здање националног театра. Место где је данас Народни музеј прво је заузимала дугачка приземна зграда у којој је радила кафана „Дарданели”, стециште уметника. Ову зграду је 1903. наследила Управа фондова у коју се касније уселио управо музеј. У парку поред позоришта простор су заузимали кафана и биоскоп „Коларац”.

Палата „Риунионе” подигнута је 1930, а Дом штампе изграђен је на месту некадашњих приземних објеката после Другог светског рата. Пре тог рата на тргу је била и окретница трамваја која је у послератно доба уклоњена.

АКО СТЕ ПРОПУСТИЛИ

Потврђено да су на Тргу републике откопани остаци Стамбол-капије