Princ tame

Hapsio je ostale prinčeve da bi učvrstio vlast, oduzimao bogatstvo milijarderima, trpao u zatvor aktiviste za ljudska prava, usmrtio na hiljade civila vojnom intervencijom u Jemenu i tamo doveo do gladi 22 miliona stanovnika. Mohamed bin Salman (33) je ostao saudijski prestolonaslednik i defakto vladar i pored svega što je uradio, a nedavno je prošao još jedan test. Naredio je ubistvo saudijskog novinara s adresom u Virdžiniji i kolumnom u „Vašington postu”, ali ni tad nije izgubio naklonost SAD.

Kad je više bilo nemoguće negirati da je Džamal Hašogi likvidiran u saudijskom konzulatu u Istanbulu, Rijad je priznao zločin, ali i dalje tvrdi da je to prošlo bez znanja vladara. Kako je to moguće u apsolutističkoj monarhiji – nije objašnjeno, ali se čini da će se Bela kuća zadovoljiti okrivljivanjem žrtvenih jaraca.

Mohamed je najstariji sin kralja Salmana i njegove treće supruge. Za razliku od velikog broja članova dinastija, nije se obrazovao na Zapadu, već je završio pravo u Rijadu. Ima jednu ženu i četvoro dece. Kad je njegov otac postao kralj 2015, imenovan je za vicepremijera, ministra odbrane i predsednika privrednog saveta. Odmah se vojno umešao u jemenski građanski rat i objavio da će razvijati i ostale grane ekonomije umesto da se samo oslanja na izvoz nafte. Iako nije bio sledeći u redu za presto, prošle godine je proglašen za prestolonaslednika. Lobisti su ga na Zapadu predstavljali kao reformatora, navodeći da je najavio povratak „umerenom islamu”. Ženama je dozvolio da voze, a odobrio je i otvaranje bioskopa i održavanje koncerata. Kritičari ističu da su to kozmetičke promene jer je konzervativna država nastavila da hapsi zagovornike ženskih prava i slobode govora.

Mohamed bin Salman ima sreću da je ne samo omiljeni sin svog oca već i da je „najbolji drug” američkog „princa” Džareda Kušnera. U očima Trampovog zeta i savetnika u Beloj kući, saudijski prestolonaslednik je ključna ličnost za rešavanje jevrejsko-palestinskog sukoba. Smatra se da je Bin Salman pokazao dobru volju i za sporazumevanje s premijerom Benjaminom Netanijahuom kad je pre nekoliko meseci u intervjuu za magazin „Atlantik” posredno priznao Izraelu pravo na postojanje. Saudijsku Arabiju i Ameriku vezuje i zajednički arhineprijatelj – Iran, pri čemu je Donald Tramp svoju strategiju izolacije i satanizacije Teherana zasnovao i na saradljivosti Rijada, najvećeg svetskog izvoznika nafte. Vašingtonu je i pored pritiska javnosti teško da se odrekne prestolonaslednika i zato što je Mohamed obećao Trampu da će kupiti američko naoružanje vredno 110 milijardi dolara. I Silicijumskoj dolini je obećao stotine milione dolara iz državnog fonda. Princ Mohamed je dosad ubeđivao Ameriku da mora da ga podrži jer od njega sve u kraljevstvu zavisi, i nafta, i Palestina, i Iran. U Saudijskoj Arabiji za sve pitaju njega, samo su Hašogija ubili na svoju ruku.

AKO STE PROPUSTILI
Al-Džubeir: Globalna reakcija na Kašogija je histerična