Tanasković: Kosovo ni sada ne bi prošlo u Unesko

Bivši ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković rekao je da je u međunarodnoj zajednici formirana baza razumevanja koja nije postojala 2015. godine, kada je Priština tražila članstvo u toj organizaciji UN.

„U 2015. postojao je problem nerazumevanja u međunarodnoj zajednici, pored toga što su neki jasno bili za Kosovo. Danas je to potencijalna tačka dnevnog reda koja privlači pažnju svih država u Unesku, a Priština je svojim ponašanjem pokazala o čemu je stvar, da bi za celu organizaciju bilo loše kada bi Kosovo postalo članica”, rekao je za RTS Tanasković.

Upitan da li bi epilog u slučaju Interpola mogao da utiče na Unesko, Tanasković je rekao da bi mogao da ohrabri ili obeshrabri Prištinu i njene pokrovitelje.

Tanasković je rekao da bi Priština sledeće godine ponovo mogla da zatraži prijem u Unesko, uprkos tome što 2015. Kosovo nije dobilo potrebnu dvotrećinsku većinu, a 2017. je unapred odustalo od kandidature.

„To je verovatno iako su prošle godine povukli zahtev, jer su procenili da nemaju mnogo šansi. Oni su još 2015, uprkos neuspehu na glasanju, rekli da će da iskoriste prvu narednu priliku. Realno je da će se bolje pripremiti za narednu godinu i da će taj zahtev podneti”, rekao je Tanasković, prenosi Tanjug.

Kako je rekao, njegov utisak je da „sasvim sigurno ne bi prošli”, kad bi sada podneli zahtev za prijem u Unesko.

Navodi da nije moguće da Priština preskoči Izvršni savet i odmah pitanje prijema stavi na dnevni red Generalne konferencije, kao što se navodilo u nekim medijima.

„To nije moguće. Logika je bila, pošto je ta tačka već bila tema 2015, da nema potrebe opet da prolazi verifikaciju u Izvršnom savetu, ali to je nemoguće jer kada jednom propadne, ne bude pozitivno izglasana na Generalnoj konferenciji, ona prestaje da postoji i mora da prođe istim putem”, objasnio je Tanasković.

Kada je reč o srpskoj baštini na KiM, Tanasković je rekao da Priština sistematski vrši pritisak kako bi Srbima život učinila nepodnošljivim.

U slučaju da uđe u Unesko, Priština bi, dodaje Tanasković, dobila instrumente kojima bi trebalo da štiti spomenike.

On je izneo bojazan da bi se Priština pomoću tih instrumenata okrenula stalnom pritisku, i uticala na funkcionisanje verskih zajednica.

Komentarišući razdvajanje ukrajinske od Ruske pravoslavne crkve i moguć uticaj tog slučaja na crkve u Crnoj Gori i Makedoniji, bivši ambasador Srbije pri Unesku rekao je da ne očekuje da će Vaseljenska patrijaršija dozvoliti autokefalnost crnogorskoj pravoslavnoj crkvi.

„Moj osećaj je da vaseljenski patrijarh neće ići tako daleko da primeni analogiju na makedonsku pravoslavnu crkvu, iako su to u više navrata tražili, a Bugarska pravoslavna crkva ponudila da postane majka crkva. Imam utisak da Vaseljenska patrijaršija nema interes za sukob sa Srpskom pravoslavnom crkvom”, zaključio je Tanasković.