Naši rođaci iz Afrike

Čovekovi najbliži rođaci žive u Africi. Na osnovu genetskih ispitivanja, naučnici su utvrdili da se 98 procenata DNK čoveka podudara sa – šimpanzinim. Ova vrsta velikih majmuna naseljava zapadne i centralne delove afričkog kontinenta. I pored toga što se, sklanjajući se od čoveka, povlači u šume, ovoj životinjskoj vrsti preti opasnost od istrebljenja: procenjuje se da ih danas ima između 100.000 i 200.000.

Šimpanze imaju veoma duge ruke – duže nego noge. Mužjaci ovih majmuna visoki su oko metar i dvadeset santimetara i teški od četrdeset do sedamdeset kilograma, dok su ženke dvadesetak santimetara niže i petnaestak kilograma lakše. Telo im je prekriveno tamnom dlakom, dok su im prsti, dlanovi i tabani goli. Njihovi prsti slični su čovečjim, što im omogućava da se vešto koriste rukama. Za razliku od ljudi, šimpanze se služe i nogama za hvatanje predmeta. Najčešće se kreću na sve četiri, mada su sposobni i da hodaju uspravno – to obično čine kada su im ruke zauzete nošenjem tereta. Dosta vremena provode na drveću. S jednog na drugo drvo prelaze ljuljajući se, s grane na granu.

Ovi primati su svaštojedi. Po ceo dan lutaju šumom u potrazi za sočnim lišćem i voćem, hranljivim semenkama, pupoljcima, mladicama i cvetovima. Posebna poslastica su im termiti i mravi, koje vade iz mravinjaka služeći se dugim štapom. Kada piju vodu, često koriste sažvakan list kao sunđer – umaču ga u vodu, a kad upije dovoljno tečnosti, prinesu ga ustima i iscede.

Šimpanze žive u grupama od četrdeset do šezdeset članova, iz kojih se ponekad izdvajaju družine od šest-sedam majmuna. Kada nisu u potrazi za hranom, časove dokolice prekraćuju trebeći jedni drugima dlaku. Njihova komunikacija umnogome podseća na ljudsku: prijatelji se drže za ruke, grle se i ljube. Kada su zabrinute, šimpanze napuće usne, kad se uplaše – pokazuju zube. Umeju čak i da se nasmeju. Gladan majmun prići će drugom majmunu otvorenih šaka, moleći ga za hranu, a ako se naljuti, stisnuće usne i spremiti se za napad.

U divljini šimpanze dožive četrdesetak godina, dok im je u zarobljeništvu životni vek duži. Polno sazrevaju oko dvanaeste godine. Kao i kod čoveka, trudnoća ženke šimpanze traje oko devet meseci, a na svet obično dolazi samo jedno mladunče. Šimpanze su vrlo brižne majke, posebno u prvim mesecima. Dok doje mladunče, retko se odvajaju od njega, čak i kad spavaju. Sa šest meseci, kad dovoljno ojača, mladunče jaše na majčinim leđima, držeći joj se za dlaku. Ženka svake večeri od lišća i grana na drvetu isplete gnezdo u kojem će prespavati sa „bebom”. Kad prestane da sisa, majmunče samo plete svoj krevetac, ali se ni tada ne udaljava od majke.

Oponašajući odrasle, mladi kroz igru uče veštine neophodne za život: pentraju se po drveću, vežbaju rvanje ili neveštim pokretima guraju štapić u mravinjak pokušavajući da dođu do ručka. Osamostaljuju se tek kada navrše sedam godina.