Trampu vezana jedna ruka

Dve godine se činilo da ne može da se oporavi od poraza Hilari Klinton, ali Demokratskoj stranci je sad pošlo za rukom da preneraženost zbog Trampovog dolaska na vlast pretvori u nešto konkretno – pobedu na izborima. Američke demokrate su osvojile većinu u Predstavničkom domu, ali je predsednikova Republikanska stranka ojačala vlast u Senatu, zbog čega se može reći da su na jučerašnjim izborima svi ponešto dobili, uključujući Donalda Trampa.

Posle osam godina, partija Hilari i Bila Klintona i Baraka Obame ponovo je nadmoćna u Predstavničkom domu, što joj daje mogućnost da blokira Trampove zakone o imigraciji ili porezima kao i da odbija njegove predloge budžeta. „Osvanuo je novi dan za Ameriku”, izjavila je Nensi Pelosi, koja će se od januara verovatno nalaziti na čelu Predstavničkog doma, prenosi AP. Ona je tu funkciju obavljala i prošli put kad su demokrate vladale Kongresom.

Za Belu kuću je veoma važno što su republikanci zadržali prevlast u Senatu jer to telo odobrava predsednikove kandidate za ministre, sudije i članove Vrhovnog suda. U slučaju da liberalna većina u donjem domu pokrene impičment, konzervativna većina u gornjem domu će predsednika sačuvati od opoziva. „Izuzetan uspeh, hvala svima”, tvitovao je šef administracije.

Stranka koja drži Belu kuću često gubi većinu u Kongresu i Tramp je četvrti uzastopni predsednik kome se to dešava. Kao i sadašnji šef države, i Bil Klinton i Barak Obama gubili su zakonodavnu većinu posle dve godine, dok je Džordž Buš ostao bez većine posle šest godina. I pored toga što su njihove stranke bile opozicija na Kapitolu, i Klinton i Obama su ostajali stanari Avenije Pensilvanija, pa analitičari smatraju da prekjučerašnje glasanje nije vesnik Trampovog poraza na izborima 2020, prenosi „Politiko”.

Izbori su pokazali da je zemlja i dalje podeljena i da Tramp nije izgubio podršku u brojnim sredinama. Videlo se to i u trci za guvernere jer su republikanski kandidati osvojili vlast u važnim državama kao što je Florida. Ono što je opasno za predsednika je što su demokratski kandidati postali guverneri u Mičigenu, Kanzasu i Ilinoisu, što su države koje su pre dve godine glasale za Trampa. Zanimljivo je da su republikanci izgubili kontrolu nad Kongresom iako je ekonomija u odličnom stanju a nezaposlenost rekordno niska (3,7 odsto). Moguće je da im je predsednik odmogao kad je u finišu kampanje plašio birače invazijom centralnoameričkih imigranata, tvrdeći da demokrate žele da preplave zemlju kriminalcima iz Gvatemale, Salvadora i Hondurasa. Glasači su kazali anketarima da za njih najvažnije pitanje na ovim izborima nije bila imigracija već budućnost zdravstvenog osiguranja. Kako ocenjuju mediji, Demokratska stranka je imala uspeha uglavnom u onim mestima gde je kao predizbornu temu nametala „Obamaker”, objašnjavajući da republikanci žele da ukinu Obaminu reformu zdravstvenog sistema. Na ruku im je išla i veoma visoka izlaznost, koja se objašnjava potrebom građana da se na neslužbenom referendumu izjasne o prvom delu Trampovog mandata.

Ipak, pojedini analitičari Si-En-En-a smatraju da Demokratska stranka ne treba da se uljuljkuje u iluziji da je pronašla svoj put posle krize iz 2016, kad je njena kandidatkinja izgubila predsedničke izbore od Trampa. Američki liberali i dalje se uglavnom oslanjaju na satanizaciju predsednika, što nije politički program ni strategija za pobedu na sledećim izborima za Belu kuću.

Demokratama se pruža prilika da budu kočnica i ravnoteža Trampovoj izvršnoj vlasti, ali se pojedini mediji plaše da će se to svesti na blokadu vlade, zaustavljanje zakona, odobrenje brojnih istraga, a u najgorem slučaju i do pokretanja postupka za smenu predsednika. Pojedini komentatori pozivaju novu zakonodavnu većinu da ne ide tim putem već da proba da sa Belom kućom rešava goruće probleme kao što su deficit ili epidemija umiranja od droge. Tramp bi mogao da proba da iskoristi podeljeni Kongres tako što će za neispunjena predizborna obećanja okriviti demokrate. Nensi Pelosi je pre izbora odbacila priče da će demokrate pokrenuti impičment zbog navodnog Trampovog dosluha sa Rusima, a predsednik joj je juče pružio podršku tvitujući da ona „zaslužuje da bude predsedavajuća”. Kako je objasnio šef Bele kuće, ako demokrate ne budu želele da izaberu Nensi Pelosi, pomoći će joj Republikanska stranka tako što će za nju glasati dovoljan broj njenih članova.

Tramp je upozorio novi Predstavnički dom da ne troši novac poreskih obveznika na istragu ruske afere da Senat ne bi pokrenuo istragu o članovima Demokratske stranke koji su navodno poverljive informacije dostavljali medijima. Bliska predsednikova saradnica Kelijen Konvej juče je na Foks njuzu nagovestila da je predsednik zainteresovan da sa demokratama sarađuje na zakonima o infrastrukturi i imigraciji. Liberali bi mogli da imaju čak i više sluha od predsednikove stranke za plan Bele kuće o ulaganju 1,5 biliona dolara na puteve, mostove i aerodrome. Nije isključen ni kompromis o useljenicima, pri čemu bi demokrate mogle da pristanu na delimičnu izgradnju zida na granici sa Meksikom ako bi se Tramp složi sa ozakonjivanjem statusa dosadašnjih ilegalaca.

Muslimanke i Indijanke prvi put u Kongresu

Amerika je dobila prvog otvorenog homoseksualnog guvernera, demokratu Džareda Polisa u Koloradu. U Predstavničkom domu biće oko sto žena. Od 35 mesta u Senatu, koliko ih je birano ovaj put, 17 je pripalo ženama. Demokratkinja Aleksandrija Okasio Kortez biće najmlađa kongresmenka sa 29 godina. U Kongres prvi put ulaze dve muslimanke, jedna palestinskog, druga somalijskog porekla, kao i dve političarke indijanskog porekla, od čega je jedna gej.