„Izlog” pančevačke prostitucije

Pančevo – U po bela dana, oni koji žele da se prepuste erotskim uživanjima uslugu mogu konzumirati i na nekom od prilaza Pančevu iz okolnih sela i iz pravca susedne opštine Kovin. Jedno od „poznatijih” mesta je kod pančevačke fabrike vode i putića koji vodi u obližnji šumarak na pravcu ka srpskoj prestonici, kaže nam „radnica” koja je upravo ovde zauzela busiju. To je njen „izlog”, tu je frekvencija mušterija najveća, pa radi u dve smene – na posao dolazi oko podneva i napravi pauzu za udarne termine sa prvim sumrakom. Ipak, dnevno u proseku ne bude više od tri do četiri susreta sa motorizovanim klijentima, ali ima i pešaka koji na „sastanak” dolaze prelaskom starog Tamiškog mosta.

Tako „uz put” ovde radi tridesetak uličnih radnica. Bar još toliko na „stalnom radu” što znači da im je prostitucija isključivi izvor prihoda, obilazi pančevački buvljak, pijacu, železničke perone i čekaonice, kafane… Nekoliko njih radi samo po pozivu nudeći se oglasima, koji otprilike glase …„studentkinja… ili diskretna prijateljica… traži galantnog gospodina…”, mnogo se ne kaže, ali se zainteresovane strane dobro razumeju, dok je jedna u gradu bila poznata po „lovu” mušterija zapodevajući razgovor prodajući papirne maramice.

Situacija među ovim radnicama je i u Pančevu, kao i svuda nevesela, ocenjuju u ovdašnjem Udruženju „Nova+”, koje se od 2011. godine bavi prevencijom i podrškom ranjivih grupa. Među njima je najviše mladih devojaka koje su najbolje kotirane, ima i sredovečnih žena do onih zašlih i u sedmu deceniju, bez škole, čak i nepismenih, najviše Romkinja i jedna transrodna osoba. Na štajgi u unutrašnjosti ni zarada nije velika. „Tržište” je dinamično, svaka ima svoj rejon i mahom poznaju klijente i oni njih, poznat je i dijapazon usluga i tarife od pet evra pa naviše, ali teško inkasiraju više od nekoliko desetina evra dnevno.

Nema mešanja zadovoljstva i moranja. Većina ih je u vezama, što znači da njihovi partneri znaju čime se bave, pa im pružaju i logističku podršku. Ali, to ne znači da ih i oni ne maltretiraju i ne izlažu nasilju. Neprijatnosti trpe i na radnom mestu od klijenata koji takođe dolaze iz svih starosnih i društvenih grupa – od radnika do fakultetski obrazovanih koji, kako navode junakinje ove priče, smatraju da za svoj novac imaju pravo na sve.

„Trebalo bi dekriminalizovati ovu oblast, obezbediti osnovna ljudska prava seksualnim radnicama, jer je nasilje prema njima u porastu, maltretirane su, često i životno ugrožene. One pak nasilje retko prijavljuju, jer su žigosane poslom kojim se bave i na margini društva. Naročito one na ulici, budu čak i okrivljene, zatvarane, iako su žrtve”, kaže za „Politiku” Branislav Princip, predsednik Udruženja „Nova+”.

Nekada, u Pančevu je ova oblast bila uređena. Pripadnici muškog pola prepuštali su se telesnim uživanjima sa prodavačicama ljubavi u više gostionica i bordela od kojih je najpopularniji bio „Zlatna štuka” u samom centru. Iz „zlatnog doba”, s kraja 19. veka datira i zabeleška gradskog fizikusa dr Ljubomira Nenadovića, koji u svojoj knjizi „O zdravstvenim prilikama u Pančevu” piše da su „prostitutkinje sve popisane, imaju knjižice o svojem zdravlju i obavezne su da sebe dva puta nedeljno dadu po lečniku pregledati”. U decenijama koje su usledile situacija u ovoj oblasti se menjala od strogih zabrana kupleraja, do njihovog procvata u Kraljevini i tokom okupacije u Drugom svetskom ratu, do posleratne socijalističke izgradnje kada su bordeli pozatvarani, a za prodaju ljubavi se mogao zaglaviti i zatvor.

Organizacije koje se bave zaštitom upozoravaju da su seksualne radnice danas stigmatizovane naročito u manjim sredinama i zakonski prekršajno progonjene, pa se za bavljenje ovim zanatom može robijati i do dva meseca, mada najčešće budu zatvarane do 30 dana, što je besmislena kazna koja ih neće naterati da se predomisle i promene zanimanje, jer i nisu u situaciji da to učine, naglašavaju u pančevačkom udruženju, koje je napravilo i dokumentarac „Ja sam niko, a ti ko si?” o ljudima koji žive sa HIV-om, među kojima ima i prostitutki.

„Kao vid podrške snabdevali smo ih kondomima, ali su uzimale samo ’dnevnu dozu’, jer i to ako ih privedu bude dokaz da se bave ovim poslom. Hit je bio ’ženski kondom’, novotarija za koju je bilo komentara da će doneti duplu zaradu, jer mušterija neće ni znati da ih koriste, što poskupljuje uslugu. Povremeno su mogle i da se testiraju na terenu, dobiju savet i odziv je bio dobar, a u ovom trenutku ih upućujemo na druge adrese”, kaže Princip, dodajući da se sledeće godine vraća Globalni fond za HIV, malariju i tuberkulozu sa sedištem u Ženevi, koji je u minuloj deceniji donirao 40 miliona dolara Srbiji za projekte prevencije i podrške seksualnim radnicama.