Sudski zapisnici odlaze u istoriju

„Ja i Kiza ušli smo kod Kališa u dva keca. Kiza je zidario, a ja sam mazn’o šlajpik jednom džiberu. Neki lik je to video i sa utokom krenuo na nas. Šmugnuo sam iz trole na ’ce-ka’, ali me murija patosirala i eto me sad u bajboku.”

Tako je sudski zapisnik verodostojno preneo iskaz okrivljenog za džeparenje, davne šezdeset i neke godine u Beogradu, kad je na liniji broj 11, od Kalemegdana do Crvenog krsta i Dušanovca, saobraćao trolejbus.

Sudija je odlučio da džeparoški žargon unese u spise predmeta, a ne da parafrazira okrivljenog. U nastavku je objasnio da „dva keca” označavaju trolejbus i da je saokrivljeni Zoran P, zvani Kiza, „zidario” tako što je „pravio živi zid” ometajući žrtvu da primeti šta se događa. „Maznuo šlajpik džiberu” značilo je da je ukrao novčanik koji je virio iz zadnjeg džepa farmerki. To je video jedan putnik koji je imao pištolj. Okrivljeni su istrčali iz trolejbusa, ali ne kod Centralnog komiteta nego na Crvenom krstu (ce-ka). Naišla je policija i oborila ih na zemlju, pa su završili u pritvoru.

Suđenja ni tada nisu snimana tonski. I pre pola veka i danas u Srbiji sudije prepričavaju daktilografu iskaze okrivljenih i svedoka. Izuzetak je samo Specijalni sud, gde se postupci za organizovani kriminal snimaju tonski i vizuelno. Svi ostali sudovi, u kojima je „običan” kriminal, nemaju tonsko snimanje i gube mnogo vremena na raspravu o tome šta je i kako ušlo u zapisnik.

– Danas sudski zapisnici izgledaju kao da su svi optuženi i svi svedoci završili Pravni fakultet. Neverovatno je da jedan seljak u svojoj odbrani koristi reč „saokrivljeni” i da navodi kako je dospeo u „nezavidan procesni položaj”. Tonsko snimanje i transkribovanje glasa u tekst omogućilo bi da zapisnici budu tačni i verodostojni, a suđenja ekonomična i efikasna. To bi znatno doprinelo kvalitetu unakrsnog ispitivanja, a postigla bi se i neposrednost, jer se na osnovu tonskog zapisa može zaključiti da li je svedok uplašen i kakvu emociju ima – rekao je dr Vojislav Đurđić, profesor Pravnog fakulteta u Nišu, govoreći prošlog vikenda na Prvom advokatskom savetovanju na Zlatiboru o inicijativi Advokatske komore Beograda (AKB) da se uvede obavezno tonsko snimanje suđenja u svim sudovima u Srbiji.

Osim što okrivljeni i svedoci „govore” akademskim, pravničkim, pa i stručnim medicinskim jezikom, zapisnici sa suđenja su često veoma šturi, bez dovoljno informacija o toku saslušanja, pa ni viša sudska instanca ne može da stekne jasnu sliku o tome šta se događalo na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom.

– U jednom zapisniku video sam rečenicu: „Upitan, poriče.” Sledeća rečenica glasi: „Upitan, opet poriče” i na kraju sudija završava diktiranje odbrane optuženog tako što kaže: „Ozbiljno upitan, ne zna” – ispričao je dr Đurđić, koji studentima predaje krivično-procesno pravo i kriminalistiku.

Smatra da bi u zakon trebalo uneti izmene tako da snimanje suđenja bude pravilo u svim sudovima, ali i da ostavi mogućnost da se u budućnosti u sudnicama primene i druga tehnička sredstva, ona koja do sada još nisu „izmišljena” ili usavršena. Ukoliko bi bio uveden softver koji automatski pretvara glas u pisani tekst, zakonom bi, kaže profesor, trebalo propisati na koji način se ispravlja taj zapisnik i kako se utvrđuje njegova autentičnost.

– Tako će postupak biti mnogo efikasniji i bićemo bliže pravdi – naglasio je prof. dr Vojislav Đurđić.

Zamenik specijalnog tužioca Tamara Ristić podsetila je da je tonsko i vizuelno snimanje suđenja i istraga uvedeno još 2003. godine u postupke koji se vode pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu.

– Snimanje je velika prednost, pre svega zato što možemo da budemo apsolutno skoncentrisani na iskaz. Nema prekidanja toka misli zbog diktiranja u zapisnik. Svaka reč se snima i audio i vizuelno. Na taj način se vidi da li je bilo ili nije bilo pritisaka na okrivljenog ili na svedoka, tako da odbrana kasnije na suđenju ne može da se poziva na ponašanje tužioca u istrazi, jer postoje snimci – rekla je tužiteljka Tamara Ristić.

Jugoslav Tintor, predsednik Advokatske komore Beograda (AKB), koja je podnela inicijativu Ministarstvu pravde da se izmenama zakona uvede obavezno tonsko snimanje svih krivičnih i parničnih postupaka u Srbiji, naglašava da je to način da se verodostojno sačuva sve što se desilo na suđenjima.

– To će u sudnice uvesti red i pristojnost u ophođenju, jer je kultura dijaloga na suđenjima veoma važna. Tonski zapis biće i sredstvo kontrole zapisnika, a sada imamo i mogućnost da se ton odmah pretoči u zapisnik. Tako bi se drastično skratilo trajanje sudskih procesa i unapredila efikasnost pravosuđa. Sudija za sada i dalje diktira samo ono što smatra bitnim i izostavlja detalje, pa se dugo raspravlja o tome da li je svedok nešto rekao ili nije i zato vođenje zapisnika predstavlja najveći problem u sudnicama u Srbiji – naveo je Tintor.

Softver koji će glas pretvarati u ćirilični tekst ima više od milion reči, izraza, fraza i rečenica iz zakona i sudske prakse, a omogućava da se u sistem dodaju i nove reči. Već je uveden kao pilot projekat u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, Osnovnom sudu u Zrenjaninu i Višem sudu u Kragujevcu.

Posle izmene Zakona o krivičnom postupku i Zakona o parničnom postupku, biće uveden u sve sudove u Srbiji, a projekat bi trebalo da bude finansiran iz pristupnih fondova Evropske unije.