Судски записници одлазе у историју

„Ја и Киза ушли смо код Калиша у два кеца. Киза је зидарио, а ја сам мазн’о шлајпик једном џиберу. Неки лик је то видео и са утоком кренуо на нас. Шмугнуо сам из троле на ’це-ка’, али ме мурија патосирала и ето ме сад у бајбоку.”

Тако је судски записник веродостојно пренео исказ окривљеног за џепарење, давне шездесет и неке године у Београду, кад је на линији број 11, од Калемегдана до Црвеног крста и Душановца, саобраћао тролејбус.

Судија је одлучио да џепарошки жаргон унесе у списе предмета, а не да парафразира окривљеног. У наставку је објаснио да „два кеца” означавају тролејбус и да је саокривљени Зоран П, звани Киза, „зидарио” тако што је „правио живи зид” ометајући жртву да примети шта се догађа. „Мазнуо шлајпик џиберу” значило је да је украо новчаник који је вирио из задњег џепа фармерки. То је видео један путник који је имао пиштољ. Окривљени су истрчали из тролејбуса, али не код Централног комитета него на Црвеном крсту (це-ка). Наишла је полиција и оборила их на земљу, па су завршили у притвору.

Суђења ни тада нису снимана тонски. И пре пола века и данас у Србији судије препричавају дактилографу исказе окривљених и сведока. Изузетак је само Специјални суд, где се поступци за организовани криминал снимају тонски и визуелно. Сви остали судови, у којима је „обичан” криминал, немају тонско снимање и губе много времена на расправу о томе шта је и како ушло у записник.

– Данас судски записници изгледају као да су сви оптужени и сви сведоци завршили Правни факултет. Невероватно је да један сељак у својој одбрани користи реч „саокривљени” и да наводи како је доспео у „незавидан процесни положај”. Тонско снимање и транскрибовање гласа у текст омогућило би да записници буду тачни и веродостојни, а суђења економична и ефикасна. То би знатно допринело квалитету унакрсног испитивања, а постигла би се и непосредност, јер се на основу тонског записа може закључити да ли је сведок уплашен и какву емоцију има – рекао је др Војислав Ђурђић, професор Правног факултета у Нишу, говорећи прошлог викенда на Првом адвокатском саветовању на Златибору о иницијативи Адвокатске коморе Београда (АКБ) да се уведе обавезно тонско снимање суђења у свим судовима у Србији.

Осим што окривљени и сведоци „говоре” академским, правничким, па и стручним медицинским језиком, записници са суђења су често веома штури, без довољно информација о току саслушања, па ни виша судска инстанца не може да стекне јасну слику о томе шта се догађало на главном претресу пред првостепеним судом.

– У једном записнику видео сам реченицу: „Упитан, пориче.” Следећа реченица гласи: „Упитан, опет пориче” и на крају судија завршава диктирање одбране оптуженог тако што каже: „Озбиљно упитан, не зна” – испричао је др Ђурђић, који студентима предаје кривично-процесно право и криминалистику.

Сматра да би у закон требало унети измене тако да снимање суђења буде правило у свим судовима, али и да остави могућност да се у будућности у судницама примене и друга техничка средства, она која до сада још нису „измишљена” или усавршена. Уколико би био уведен софтвер који аутоматски претвара глас у писани текст, законом би, каже професор, требало прописати на који начин се исправља тај записник и како се утврђује његова аутентичност.

– Тако ће поступак бити много ефикаснији и бићемо ближе правди – нагласио је проф. др Војислав Ђурђић.

Заменик специјалног тужиоца Тамара Ристић подсетила је да је тонско и визуелно снимање суђења и истрага уведено још 2003. године у поступке који се воде пред Посебним одељењем за организовани криминал Вишег суда у Београду.

– Снимање је велика предност, пре свега зато што можемо да будемо апсолутно сконцентрисани на исказ. Нема прекидања тока мисли због диктирања у записник. Свака реч се снима и аудио и визуелно. На тај начин се види да ли је било или није било притисака на окривљеног или на сведока, тако да одбрана касније на суђењу не може да се позива на понашање тужиоца у истрази, јер постоје снимци – рекла је тужитељка Тамара Ристић.

Југослав Тинтор, председник Адвокатске коморе Београда (АКБ), која је поднела иницијативу Министарству правде да се изменама закона уведе обавезно тонско снимање свих кривичних и парничних поступака у Србији, наглашава да је то начин да се веродостојно сачува све што се десило на суђењима.

– То ће у суднице увести ред и пристојност у опхођењу, јер је култура дијалога на суђењима веома важна. Тонски запис биће и средство контроле записника, а сада имамо и могућност да се тон одмах преточи у записник. Тако би се драстично скратило трајање судских процеса и унапредила ефикасност правосуђа. Судија за сада и даље диктира само оно што сматра битним и изоставља детаље, па се дуго расправља о томе да ли је сведок нешто рекао или није и зато вођење записника представља највећи проблем у судницама у Србији – навео је Тинтор.

Софтвер који ће глас претварати у ћирилични текст има више од милион речи, израза, фраза и реченица из закона и судске праксе, а омогућава да се у систем додају и нове речи. Већ је уведен као пилот пројекат у Првом основном суду у Београду, Основном суду у Зрењанину и Вишем суду у Крагујевцу.

После измене Закона о кривичном поступку и Закона о парничном поступку, биће уведен у све судове у Србији, а пројекат би требало да буде финансиран из приступних фондова Европске уније.