Strazbur više od 100 puta presudio protiv Srbije

Građani Srbije često ne znaju koji je pravi pravni put do Strazbura niti kakve su njihove šanse da pred Evropskim sudom za ljudska prava (ESLjP) dobiju ono što im nije pošlo za rukom pred domaćim pravosuđem.

– Od ukupno 1.631 predstavke, koliko je tokom 2017. godine otišlo u Strazbur, svega je 26 prihvaćeno. Ogroman broj je odbačen i to je u velikoj meri rezultat našeg nepoznavanja i neznanja, a ponekad i razmišljanja da treba da se ide do Strazbura da bismo odložili momenat saznanja da smo izgubili spor – naveo je beogradski advokat Goran Petronijević, govoreći o knjizi kolege Marka Sladojevića „Srbija i Evropski sud za ljudska prava”, koja je nedavno predstavljena u knjižari izdavača, „Službenog glasnika”.

Kao advokat i pravni savetnik za ljudska prava, zaštitu ličnih podataka, pravo EU i medijsko pravo, Marko Sladojević naglašava da bi Srbiju i njene građane rad Evropskog suda trebalo da interesuje iz više razloga.

– Kao prvo, rad ovog suda finansiraju i poreski obveznici Srbije. Budžet Evropskog suda za 2016. godinu, na primer, iznosio je 71 milion evra, dok je budžet Saveta Evrope za istu godinu bio 326 miliona evra. Oba budžeta finansira 47 država članica Saveta Evrope, srazmerno broju stanovnika i nacionalnom BDP-u (bruto društvenom proizvodu), što je u slučaju Srbije te godine iznosilo 1.111.174 evra. Takođe, značajno je da su, prema podacima iz 2016. godine, od 679 zaposlenih u Evropskom sudu, njih 14 građani Srbije i imaju njeno državljanstvo – kaže Sladojević.

Od kada je Srbija ratifikovala Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, 2004. godine, Evropski sud je doneo više od 100 presuda protiv Republike Srbije zbog kršenja pojedinačnih članova konvencije, usled čega je naša država imala obavezu da na ime odštete plati više od 3,5 miliona evra samo za period 2015–2016. godine.

U nekoliko slučajeva ustanovljeno je da Srbija nije prekršila nijedan član Konvencije, dok se najveći broj presuda odnosi na kršenje članova koji se bave zaštitom prava na pravično suđenje i prava na neometano uživanje imovine.

– Iako je uočljiv trend smanjivanja broja predstavki koje dolaze iz Srbije, prema podacima Evropskog suda, samo od 2014. do 2016. godine tom sudu je podneto oko 15.000 predstavki protiv Srbije, što predstavlja ogroman pritisak i na organe Republike Srbije i na Evropski sud. Usled rigoroznih proceduralnih pravila koja važe za podnošenje predstavki, većina njih se odbija nakon prijema, pre nego što Evropski sud uopšte razmotri predmet spora. Uprkos tome, oko 4.800 predstavki je u tom periodu stiglo do sudskih veća, a na čekanju se do polovine 2016. godine nalazilo još 1.555 za koje je trebalo utvrditi da li ispunjavaju proceduralne zahteve kako bi se i one našle na radnim stolovima sudija i njihovih saradnika – kaže Sladojević.

Beogradski advokat Novak Lukić ukazao je da ni mnogi pravnici nemaju jasnu sliku o radu suda u Strazburu, ali da će analize pojedinačnih slučajeva doprineti boljem razumevanju ideje o uspostavljanju naddržavnog suda čije su odluke obavezujuće za stranke. Sladojević je analizirao više od hiljadu presuda ESLjP i naglasio da su zbog odluka ovog suda u Srbiji promenjeni Zakon o parničnom postupku, Zakon o krivičnom postupku, Zakon o prekršajima, Zakon o opštem upravnom postupku i donet je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

– Spektar kršenja ljudskih prava izuzetno je veliki i nemoguće je predvideti sve situacije u kojima bi došlo do povrede Evropske konvencije. Najčešće građani i ne znaju koja su njihova prava, ali treba takođe da znaju da put do Strazbura nije lak. Postoji puno prepreka da vaša predstavka bude prihvaćena – navodi Sladojević, koji je studirao u Beogradu i Lajdenu (Holandija), ali je advokatsku karijeru nastavio u Sloveniji.

Bio je angažovan u nekoliko prvostepenih i žalbenih sudskih postupaka pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu, uključujući i suđenja Slobodanu Miloševiću i Radovanu Karadžiću. Saosnivač je i predsednik „Regionalne pravne mreže”, nevladine organizacije iz Beograda koju čine pravni stručnjaci iz Srbije, Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine.