Podgorička skupština – od „značajnog datuma” do „izdaje”

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Podgorička Skupština 1918. bila je uništavanje crnogorske države i jedna velika izdaja i jako je važno da država pokaže istrajnost, odlučnost i oštrinu, u svojoj nameri da nepokolebljivo odbrani ono što su najveće vrednosti Crne Gore, poručio je predsednik Crne Gore Milo Đukanović.

On je u Kolašinu, gde je prisustvovao obeležavanju 75 godina od zasedanja Zemaljskog antifašističkog veće narodnog oslobođenja za Crnu Goru i Boku i 70 godina od osnivanja SUBNOR-a i Antifašista Crne Gore, istakao da je da „svako ko poziva da se slavi taj dan, poziva da se slavi izdaja i propast Crne Gore”.

Đukanović je poručio svima koji slave Veliku Narodnu Skupštinu srpskog naroda u Crnoj Gori, što je tačan naziv za skup koji danas nazivamo „Podgorička skupština”:

„Država mora da pokaže odlučnost i da ukupnim delovanjem, uključujući i izmene u zakonodavstvu onemogući bilo koga da može da slavi ono što je bila propast crnogorske države. To je bila nezaslužena i nepravedna propast crnogorske države, koju su najpre otklonili crnogorski partizani i antifašisti, obnavljajući državu u mogućem istorijskom kontekstu. A, kasnije i mi, ove generacije koji smo to uradili 21. maja 2006.”

On je dodao da mu je žao da „neki politički potomci ljudi koji su organizovali takozvanu Veliku narodnu skupštinu, danas pokušavaju i prividno uspevaju da naprave neke skupove koji najviše liče na aveti prošlosti i da na taj način prenose loš i ružan pečat izdaje i delovanja protiv države Crne Gore svojim potomcima i novim generacijama”.

„Voleo bih da se Crna Gora u međuvremenu oslobodila od svega toga i da smo svi izgradili svest o tome da je Crna Gora naš zajednički dom i da se možemo radovati samo njenom učvršćivanju i razvoju i da u tom domu svi prepoznajemo veliku šansu za svoj dom i potomstvo. Nažalost, i u tom domu postoje još ljudi koji bi prizivali novu propast Crne Gore”, rekao je Đukanović.

Tako je govorio Milo Đukanović pre dva dana u Kolašinu kao predsednik države svih građana Crne Gore, pa i Srba, kojih ima oko 30 odsto i kojima je Ustavom ove države garantovano da mogu slaviti svoje nacionalne praznike, isticati svoje simbole i sve ono što je očuvanje nacionalnog identiteta.

S tim principima Đukanović nije imao problema ni kada je bio na visokim državnim funkcijama u ondašnjoj Jugoslaviji, a ni kasnije u onoj manjoj, koja se zvala Srbija i Crna Gora, ni kada su pre dvadesetak godina započele tradicije njihove organizovane proslave, kao što su proslave Savindana i upravo Dana narodnog ujedinjenja.

Nije imao problema sa Podgoričkom skupštinom ni kada se pojavio na političkoj sceni, niti znatnim periodom ostanka i dominacije na njoj.

Tadašnja ćirilična „Pobjeda”, koja danas izlazi na latinici je 21. novembra 1989. objavila:

„Lično smatram da je 1. decembar 1918. značajan datum u našoj istoriji zato što je tada konačno realizovana vekovna težnja jugoslovenskih naroda za formiranjem zajedničke države. Bez obzira na društveno uređenje kraljevine SHS, uveren sam da je njeno konstituisanje bilo važna pretpostavka nastanku socijalističke Jugoslavije. Utoliko i 1. decembar smatram značajnim datumom”, reči su Đukanovića. „No, moram reći da ovakvo moje mišljenje nije niti novo, niti originalno. Kalendarom obeležavanja godišnjica značajnih datuma i ličnosti, utvrđenim u Saveznoj konferenciji SSRN, predviđeno je da 1. decembar bude jedan od tih datuma koji zaslužuje jugoslovensko obeležje. To je i realizovano prošle godine, povodom obilježavanja 70-godišnjice 1. decembra 1918. Ne vidim ni danas šta tu ima sporno. Biće da je pre sporan nivo demokratske kulture, koji je, nažalost, odomaćen u javnom komuniciranju u Jugoslaviji”, zaključio je tada Đukanović.