Подгоричка скупштина – од „значајног датума” до „издаје”

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Подгоричка Скупштина 1918. била је уништавање црногорске државе и једна велика издаја и јако је важно да држава покаже истрајност, одлучност и оштрину, у својој намери да непоколебљиво одбрани оно што су највеће вредности Црне Горе, поручио је председник Црне Горе Мило Ђукановић.

Он је у Колашину, где је присуствовао обележавању 75 година од заседања Земаљског антифашистичког веће народног ослобођења за Црну Гору и Боку и 70 година од оснивања СУБНОР-а и Антифашиста Црне Горе, истакао да је да „свако ко позива да се слави тај дан, позива да се слави издаја и пропаст Црне Горе”.

Ђукановић је поручио свима који славе Велику Народну Скупштину српског народа у Црној Гори, што је тачан назив за скуп који данас називамо „Подгоричка скупштина”:

„Држава мора да покаже одлучност и да укупним деловањем, укључујући и измене у законодавству онемогући било кога да може да слави оно што је била пропаст црногорске државе. То је била незаслужена и неправедна пропаст црногорске државе, коју су најпре отклонили црногорски партизани и антифашисти, обнављајући државу у могућем историјском контексту. А, касније и ми, ове генерације који смо то урадили 21. маја 2006.”

Он је додао да му је жао да „неки политички потомци људи који су организовали такозвану Велику народну скупштину, данас покушавају и привидно успевају да направе неке скупове који највише личе на авети прошлости и да на тај начин преносе лош и ружан печат издаје и деловања против државе Црне Горе својим потомцима и новим генерацијама”.

„Волео бих да се Црна Гора у међувремену ослободила од свега тога и да смо сви изградили свест о томе да је Црна Гора наш заједнички дом и да се можемо радовати само њеном учвршћивању и развоју и да у том дому сви препознајемо велику шансу за свој дом и потомство. Нажалост, и у том дому постоје још људи који би призивали нову пропаст Црне Горе”, рекао је Ђукановић.

Тако је говорио Мило Ђукановић пре два дана у Колашину као председник државе свих грађана Црне Горе, па и Срба, којих има око 30 одсто и којима је Уставом ове државе гарантовано да могу славити своје националне празнике, истицати своје симболе и све оно што је очување националног идентитета.

С тим принципима Ђукановић није имао проблема ни када је био на високим државним функцијама у ондашњој Југославији, а ни касније у оној мањој, која се звала Србија и Црна Гора, ни када су пре двадесетак година започеле традиције њихове организоване прославе, као што су прославе Савиндана и управо Дана народног уједињења.

Није имао проблема са Подгоричком скупштином ни када се појавио на политичкој сцени, нити знатним периодом останка и доминације на њој.

Тадашња ћирилична „Побједа”, која данас излази на латиници је 21. новембра 1989. објавила:

„Лично сматрам да је 1. децембар 1918. значајан датум у нашој историји зато што је тада коначно реализована вековна тежња југословенских народа за формирањем заједничке државе. Без обзира на друштвено уређење краљевине СХС, уверен сам да је њено конституисање било важна претпоставка настанку социјалистичке Југославије. Утолико и 1. децембар сматрам значајним датумом”, речи су Ђукановића. „Но, морам рећи да овакво моје мишљење није нити ново, нити оригинално. Календаром обележавања годишњица значајних датума и личности, утврђеним у Савезној конференцији ССРН, предвиђено је да 1. децембар буде један од тих датума који заслужује југословенско обележје. То је и реализовано прошле године, поводом обиљежавања 70-годишњице 1. децембра 1918. Не видим ни данас шта ту има спорно. Биће да је пре споран ниво демократске културе, који је, нажалост, одомаћен у јавном комуницирању у Југославији”, закључио је тада Ђукановић.