​Za koga radi Tereza Mej

Pitanje je dana kada će vlada Tereze Mej biti oborena, jer je njen plan za bregzit podelio ne samo konzervativnu stranku nego čak može da rasturi i državu. Ono što je britanska premijerka označila kao uspešan dogovor deo njenih ministara i krilo konzervativaca smatra čistom kapitulacijom. Posle pet sati rasprave vlada je usvojila predlog sporazuma koji predviđa ostanak Velike Britanije u carinskoj uniji s Evropskom unijom do postizanja trajnog trgovinskog sporazuma dve strane i ostavlja razrešavanje ključnog pitanja granice Irske i Severne Irske posle bregzita.

NOVI ČEMBERLEN: Politička bura u Velikoj Britaniji je tolika da je Tereza Mej u razgovoru sa slušaocima britanskog radija morala da čuje optužbe da je savremeni Čemberlen, premijer koji se godinu dana pre izbijanja Drugog svetskog rata hvalio da je obezbedio mir sa Hitlerom, pokušavajući da udovolji nacističkoj Nemačkoj i izbegne rat. Poput Čemberlenovog mira koji se ubrzo pokazao bezvrednim, protivnici njenog sporazuma smatraju da on znači kapitulaciju Britanije pred EU, jer osigurava da i po napuštanju tog bloka iduće godine u martu London ostane podređen pravilima EU.

Posle ostavke pet ministara, među kojima je i ministar za bregzit, u Britaniji već vlada predizborna atmosfera. Protivnici vlade kritike zasnivaju na tvrdnji da predloženi sporazum (o kome će već iduće nedelje raspravljati Savet EU, a britanski parlament tek treba) znači zadržavanje bliskih trgovačkih veza sa Briselom – što će od Velike Britanije i posle izlaska iz EU napraviti vazalnu državu, vezanu za pravila EU o kojima više neće moći ni da glasa.

MON AMI: Francuska likuje, doduše, malo uzdržanije nego Tramp, jer se ispostavlja tačnim sve što Makron govori – da napuštanje EU ne može da prođe nekažnjeno, čak ni za silu kakva je Velika Britanija.

Američkom predsedniku dosta je bilo Makrona čak i pre nego što je došao na obeležavanje 100. godišnjice završetka Velikog rata. Iako su mu odate sve počasti na ceremoniji, Tramp se nije suzdržao da napiše na tviteru sve što misli o njenom predsedniku čije liderske ambicije nadilaze okvire Francuske. Dva dana posle ceremonije, i to baš na trogodišnjicu terorističkih napada u Parizu – što je francusku vladu naročito zabolelo – Tramp je ponovo kritikovao Makronov predlog o stvaranju evropske vojske, koja bi trebalo Evropu da štiti ne samo od Rusije i Kine, nego i od SAD.

Sa već poznatim manirom neposrednosti Tramp je kritikovao francuske carine na američko vino, da bi jetko podsetio i na to da sve ankete beleže već godinu dana – da Makronu opada popularnost.

Tramp ničim nije na ceremoniji u Parizu pokazao da mu je zasmetalo što je francuski predsednik spojio pobednike i poražene, i razmetljivo delio karte po najnovijim tumačenjima istorije, ali je pokazao da je sve razumeo. Uprkos tome što su se mediji utrkivali ko će pre da objavi da je pomešao Baltik i Balkan, Tramp je napisao da su Francuzi „već počeli da uče nemački u Parizu pre nego što su stigli Amerikanci”.

Uvređeni Makron je zamerio Trampu odsustvo pristojnosti i odgovorio da se istorijska savezništva ne dovode u pitanje time što se neko igra politike. Time je zapravo sam dao ime situaciju koju je priredio u Parizu.

IZVOLITE SAMI: Po svemu sudeći Amerikanci, koji nisu do sada pokazivali preterani entuzijazam za poljsku ideju o stalnoj vojnoj bazi na njihovoj teritoriji – konačno su to saopštili Poljacima. „Fort Trampa” neće biti, barem ne u formi stalne vojne baze sa američkim vojnicima. Prema pisanju poljskih medija, ponuda glasi da američkog prisustva može da bude, ali prvenstveno kroz komandni kadar, obaveštajne strukture i oružje i municiju.

U prvi mah deluje da je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko zabio glogov kolac u ovu ideju za čije ostvarenje je Varšava bila spremna da plati dve milijarde dolara. On je nedavno rekao da ukoliko njihovi susedi Poljaci dozvole stacioniranje američke baze maltene na njihovoj granici, onda će i Minsk odlučiti da kod sebe instalira „nešto rusko”. Rusima to svakako ne bi teško palo.

Za propast ove ideje zaslužan je upravo Makron. U celoj priči o finansiranju evropske odbrane ima mnogo više elemenata od dva odsto vojnog budžeta o kome neprestano govori Tramp. Projekat Francuske i Nemačke o stvaranju evropske vojske je projekat povećanja njihove spoljnopolitičke dominacije. U Parizu ga je podržao i Putin, na opšte čuđenje – uprkos ili upravo zahvaljujući – iskustvima sa evropskim vojskama.