​За кога ради Тереза Меј

Питање је дана када ће влада Терезе Меј бити оборена, јер је њен план за брегзит поделио не само конзервативну странку него чак може да растури и државу. Оно што је британска премијерка означила као успешан договор део њених министара и крило конзервативаца сматра чистом капитулацијом. После пет сати расправе влада је усвојила предлог споразума који предвиђа останак Велике Британије у царинској унији с Европском унијом до постизања трајног трговинског споразума две стране и оставља разрешавање кључног питања границе Ирске и Северне Ирске после брегзита.

НОВИ ЧЕМБЕРЛЕН: Политичка бура у Великој Британији је толика да је Тереза Меј у разговору са слушаоцима британског радија морала да чује оптужбе да је савремени Чемберлен, премијер који се годину дана пре избијања Другог светског рата хвалио да је обезбедио мир са Хитлером, покушавајући да удовољи нацистичкој Немачкој и избегне рат. Попут Чемберленовог мира који се убрзо показао безвредним, противници њеног споразума сматрају да он значи капитулацију Британије пред ЕУ, јер осигурава да и по напуштању тог блока идуће године у марту Лондон остане подређен правилима ЕУ.

После оставке пет министара, међу којима је и министар за брегзит, у Британији већ влада предизборна атмосфера. Противници владе критике заснивају на тврдњи да предложени споразум (о коме ће већ идуће недеље расправљати Савет ЕУ, а британски парламент тек треба) значи задржавање блиских трговачких веза са Бриселом – што ће од Велике Британије и после изласка из ЕУ направити вазалну државу, везану за правила ЕУ о којима више неће моћи ни да гласа.

МОН АМИ: Француска ликује, додуше, мало уздржаније него Трамп, јер се испоставља тачним све што Макрон говори – да напуштање ЕУ не може да прође некажњено, чак ни за силу каква је Велика Британија.

Америчком председнику доста је било Макрона чак и пре него што је дошао на обележавање 100. годишњице завршетка Великог рата. Иако су му одате све почасти на церемонији, Трамп се није суздржао да напише на твитеру све што мисли о њеном председнику чије лидерске амбиције надилазе оквире Француске. Два дана после церемоније, и то баш на трогодишњицу терористичких напада у Паризу – што је француску владу нарочито заболело – Трамп је поново критиковао Макронов предлог о стварању европске војске, која би требало Европу да штити не само од Русије и Кине, него и од САД.

Са већ познатим маниром непосредности Трамп је критиковао француске царине на америчко вино, да би јетко подсетио и на то да све анкете бележе већ годину дана – да Макрону опада популарност.

Трамп ничим није на церемонији у Паризу показао да му је засметало што је француски председник спојио победнике и поражене, и разметљиво делио карте по најновијим тумачењима историје, али је показао да је све разумео. Упркос томе што су се медији утркивали ко ће пре да објави да је помешао Балтик и Балкан, Трамп је написао да су Французи „већ почели да уче немачки у Паризу пре него што су стигли Американци”.

Увређени Макрон је замерио Трампу одсуство пристојности и одговорио да се историјска савезништва не доводе у питање тиме што се неко игра политике. Тиме је заправо сам дао име ситуацију коју је приредио у Паризу.

ИЗВОЛИТЕ САМИ: По свему судећи Американци, који нису до сада показивали претерани ентузијазам за пољску идеју о сталној војној бази на њиховој територији – коначно су то саопштили Пољацима. „Форт Трампа” неће бити, барем не у форми сталне војне базе са америчким војницима. Према писању пољских медија, понуда гласи да америчког присуства може да буде, али првенствено кроз командни кадар, обавештајне структуре и оружје и муницију.

У први мах делује да је председник Белорусије Александар Лукашенко забио глогов колац у ову идеју за чије остварење је Варшава била спремна да плати две милијарде долара. Он је недавно рекао да уколико њихови суседи Пољаци дозволе стационирање америчке базе малтене на њиховој граници, онда ће и Минск одлучити да код себе инсталира „нешто руско”. Русима то свакако не би тешко пало.

За пропаст ове идеје заслужан је управо Макрон. У целој причи о финансирању европске одбране има много више елемената од два одсто војног буџета о коме непрестано говори Трамп. Пројекат Француске и Немачке о стварању европске војске је пројекат повећања њихове спољнополитичке доминације. У Паризу га је подржао и Путин, на опште чуђење – упркос или управо захваљујући – искуствима са европским војскама.