Dobar rod, jabuke ostale neubrane

Subotica – U voćnjacima na severu Bačke jabuke leže na zemlji, nema ko da ih sakupi, a trud se i ne isplati. Industrijska jabuka se otkupljuje za četiri dinara po kilogramu, ponegde i za tri, što je cena za koju se ne isplati ni sagnuti se da je pokupe, niti angažovati radnike za sakupljanje u voćnjaku.

Pri tome, kaže Marija Vujić, menadžer prodaje u Hladnjači „Voćko” u Tavankutu, domaći prerađivački kapaciteti Srbije ne mogu da prime svu industrijsku jabuku koja je ostala u voćnjacima.

„Sedmično smo uspevali da pošaljemo tek po jedan, najviše dva kamiona prerađivačima, a imali smo jabuka za dvostruko više”, navodi Vujićeva za „Politiku”. „Voćko” je industrijsku jabuku otkupljivao za četiri dinara, a od toga ostajalo im je 50 para za manipulativne troškove.

Tavankut je naselje pored Subotice koji je izrazito voćarski i povrtarski kraj, a slična situacija je i na severnom obrubu grada, u naseljima Hajdukovo i Bački Vinogradi. Sabolč Galgoci spada u velike proizvođače jabuka u Bačkim Vinogradima, zadovoljan je njenim rodom i kvalitetom, i kaže da je sav rod ubrao.

Međutim, jabuka koja je opala sa drveta i tretira se kao industrijska ostala je da leži ispod stabala. „Spominjali su cenu od četiri i pet dinara, ali nisu hteli ni za toliko da je odnesu. Zato je i propala”, rekao je Galgoci.

Procenjuje se da je ove godine u voćnjacima, i pored dobrog roda, negde i do 30 i 35 odsto jabuke industrijskog kvaliteta. Trud oko nje isplatio se samo onima koji peku svoju rakiju.

Beračima jabuka, koji u Tavankut stižu iz Bosne i Hercegovine i sa juga Srbije, plaćala se satnica od 200 dinara, plus još 30 do 50 dinara na ime troškova prevoza čoveku koji je dovodio radnike. To su troškovi koji su se isplatili samo onima koji su imali jabuke vrhunskog kvaliteta, a i to je uslov koji je sve teže dostići.

Ovogodišnje vremenske prilike pogodovale su rodu jabuke koji je obilan, i mada su proizvođači zadovoljni sa kvalitetom, Rusi koji su gotovo isključivi strani kupci domaćeg rajskog voća, dodatno su zategli uslove pod kojima se jabuka može naći na njihovoj pijaci.

Marija Vujić kaže da su uslovi rigorozni, i da svaka „slabost” jabuke, koja i neće dovesti do njenog propadanja, vraća šleper. Tako navodi da je sorta „greni smit” koja se bere krajem oktobra, zbog nekoliko hladnih dana u septembru dobila pramen crvene boje. Zbog te „mane”, koja uopšte ne utiče na njen kvalitet, naprotiv jabuka je tek u oktobru fiziološki zrela, „greni smit” je obran u septembru dok je još bio zelen.

Hladnjača „Voćko” ima 20 kooperanata i kapacitet od dve hiljade tona, ali uz mini-hladnjače samih odgajivača oni na tržište, pretežno rusko, plasiraju i do tri hiljade tona jabuke i to samo iz Tavankuta.

Međutim, šta sa onim voćem koje nije perfektno, a koje zbog cene ne vredi ni ubrati? Marija Vujić kaže da su od prošle godine počeli sa ceđenjem organskog soka od jabuke i za sada rade male količine koje plasiraju u ovdašnjim prodavnicama zdrave hrane.