Ustajemo u odbranu književnosti

U Beogradu se održava Regionalna konferencija Srpskog PEN centra, sedma po redu, posvećena poetičkim pitanjima savremene književnosti, a ovogodišnja tema je „O priči i pričanju”.

Goste je juče u prostorijama Srpskog PEN centra pozdravila njegova predsednica Vida Ognjenović koja je primetila da se više ne govori o književnosti, da je sve manje književnih večeri, konferencija posvećenih književnosti, književnih programa, prenosi Tanjug. „Mi smo odlučili da ustanemo u odbranu književnosti. Ovo ovde je neka vrsta zavere, skrovište za književnost. Hvala vam što učestvujete u tome”, rekla je Vida Ognjenović, naglasivši da će književnost preživeti, ali da je zadatak pisaca da se za nju bore.

Glavni urednik izdavačke kuće „Arhipelag” Gojko Božović konstatovao je da je priča kao književni žanr marginalizovana u poređenju, recimo, sa romanom, ali da se reč „priča” često čuje u svakodnevnom govoru i postaje način oblikovanja sveta i u funkciji savremenog marketinga.

Polazeći od naslova nobelovske besede Ive Andrića u kojoj se priča i pričanje stavljaju u samo središte ljudskih aktivnosti od postanja do savremenog trenutka, tema ovogodišnje konferencije Srpskog PEN centra podrazumeva priču kao književni žanr i kao način komunikacije, ali i kao mnoštvo izražajnih oblika koji nastaju u novim medijskim, tehnološkim i epohalnim okolnostima.

Tone Peršak iz Slovenačkog PEN centra smatra priču i pričanje najeminentnijim načinom formulisanja sveta koji omogućava komunikaciju sa drugima. Priča se, primećuje, javlja u svakodnevnom životu i najčešće nema drugu svrhu do sebe same, osim kada služi u političke i marketinške svrhe, pa se čak veruje da je lažna priča bolje struktuirana i sadrži više detalja.

Peršak je konstatovao da je pričanje priča počelo iz čovekove potrebe da objasni nepoznato i zapitao se šta će u eri veštačke inteligencije biti sa pitanjima smisla, saučešća, katarze i svega onoga što priča donosi, da li će priča pobediti koncept informacija. „Pričanje priča je pre svega užitak, ali i primarna potreba izraziti sebe i svoj pogled i pustiti ga u utakmicu sa drugim pogledima”, istakao je slovenački pisac.

Pisac i antologičar profesor Mihajlo Pantić smatra polje priče poljem enigme koje iznova traži odgovor, da svet bez priča ne postoji i da bi u tom slučaju bio rudimentalna zajednica koja nije odmakla od animilizma. „Priča je dokaz postojanja”, rekao je Pantić, ukazavši na razliku između priča kao svakodnevnog narativa i umetničke priče.

Kao priređivač više antologija priča, Pantić je skrenuo pažnju da sve manje danas ima integralnih antologija, a sve više tematskih, da se sa svakom antologijom počinje ispočetka, kao i da one mogu da zainteresuju čitaoce za delo nekog pisca, a opet ne obavezuju.

Književna kritičarka Marija Nenezić je priču povezala sa liberalnim kapitalizmom. Podsetivši na Šeherezadu kao simbol prvog pripovedača, koja je pripovedala vođenja nagonom za opstankom, Nenezićeva je kazala da danas kao motive imamo novac i slavu, a umesto svetske književnosti imamo svetski bestseler. „U eri koja forsira mladost, slavu, novac imamo narcisa kome pomažu mediji i društvene mreže. Tu nemamo pripovedanje već neprestano pričanje, koje sprovodi savremeni narcis. On ćaska i uspostavlja privid dijaloga, a njegov strah da ne bude zaboravljen je suprotan Šeherezadinom strahu. Ta priča savremenog narcisa izneverila bi velike pripovedače iz prošlosti”, rekla je Nenezićeva.

U radu konferencije učestvuju pisci i kritičari iz pet zemalja Jugoistočne Evrope, a pored već pomenutih, tu su Elizabet Čičeri-Ronaj (Mađarska), Mirčea Dan Duta (Rumunija), Robert Simonišek (Slovenija), Entela Kasi (Albanija).