Heroj godine u svetu video-igrica

Kada je počeo svi su se pitali zašto taj dečak toliko sedi za kompjuterom. Prosek u školi mu je opao i imao je sve manje vremena za izlaske. Bilo mu je teško da bližnjima objasni sve one sate provedene na internetu. Ali, bio je siguran u sebe i znao je da će mu se sav taj trud jednog dana isplatiti.
Novobeograđanin Miloš Nedeljković sada je ispunio svoj san. Elektronski sport, odnosno igranje video-igara, koje je mnogima samo hobi, za njega je sada odlično plaćen posao. Milošev rad i godine odricanja prošle nedelje u Londonu krunisani su najprestižnijom nagradom u svetu e-sporta. Priznanje „Heroj godine”, koje je po značaju pandan glumačkom „Oskaru”, pripalo mu je posle glasanja profesionalnog žirija i miliona ljudi iz sveta elektronskog sporta. Nagradu je, kaže ovaj dvadesetpetogodišnjak, dobio jer je svojim radom uspeo da pomogne da se ova oblast razvije u brojnim državama sveta i da se osnuju nova takmičenja kako bi se pomoglo profesionalnim igračima i mladim talentima. Novim nadama ovog sporta davao je savete i šanse u velikim ligama, pa je čak i razgovarao sa njihovim roditeljima da bi im objasnio da njihovo dete igrajući igrice može imati platu od 20.000 evra mesečno. Ovo priznanje će mu, ističe, biti vetar u leđa da mlađim generacijama nastavi da pomaže kako bi i one ponovile ovaj uspeh.

– E-sport je veoma sličan sportu i u njemu takođe postoje organizatori turnira, igrači, mediji… Umesto lopte i sportskog terena, igrači se ovde oslanjaju na kompjuter i različite konzole na kojima se igrice igraju. U pitanju je industrija koja neverovatno raste. U mnogim državama u Aziji prestigla je sport i trenutno polako osvaja i Evropu i Ameriku. Tako, recimo, najbolji e-sport klub u Danskoj danas prodaje više dresova nego sportski timovi – objašnjava Miloš kakvo je njegovo zanimanje.

Kako bi ilustrovao kolika je popularnost e-sporta, ovaj nekadašnji đak Devete beogradske gimnazije „Mihailo Petrović Alas”, a posle i student FON-a, kaže da je kompanija za koju on radi ove godine rasprodala arenu u Londonu gde su igrači igrali pred 10.000 ljudi, a da je svetsko prvenstvo u jednoj igrici u Južnoj Koreji na ogromnom stadionu pratilo više od 30.000 gledalaca. Finale ovog takmičenja uz pomoć onlajn prenosa uživo je gledalo više od 200 miliona zaljubljenika u e-sport.

– Koliko dece danas vidite u parkovima, na košarkaškim ili fudbalskim terenima? Uporedite taj broj sa brojem mališana koji provode svaki dan uz kompjuter igrajući neku igricu. Sve više novih generacija bira e-sport umesto sporta. I publika u arenama gde se igraju naši turniri mnogo je glasnija i aktivnija nego na većini stadiona na zapadu. Zbog toga rastu i investicije u ovoj oblasti, pa vrednost e-sport timova danas dostiže više od 300 miliona dolara – objašnjava Miloš.

Ovaj životni put on je izabrao još kao trinaestogodišnjak. Tada je krenuo da volontira na različitim projektima sa kojima se mnoge njegove kolege sretnu tek na fakultetu. Počeo je i da na internetu stiče poznanstva sa ljudima sa svih meridijana – od Amerike do Kine.

– Za osam godina volontiranja, lakše je bilo objasniti mojoj porodici i prijateljima da igram igrice ceo dan nego im reći da aktivno radim sa potpunim strancima iz celog sveta i da mi ocene padaju jer ulažem vreme u industriju koja je tada bila jako mala u svetu, a u Srbiji gotovo nepoznat termin. Tako da do 2014. godine to niko nije ni znao. Sestri i drugovima sam tada rekao čime se bavim i oni su pozitivno reagovali, a onda sam, kada sam krajem te godine morao da putujem u Šangaj na jedan veliki turnir, saopštio i roditeljima. Svi su naravno bili veoma iznenađeni rizičnim putem kojim sam krenuo, ali su me podržali iako je to značilo da ću možda otići odavde – priča Miloš koji je pre četiri godine dobio ponudu da se pridruži firmi „Faceit”, jednoj od vodećih kompanija u oblasti e-sporta, u kojoj je i danas.

Trenutno, on je zadužen za sva partnerstva kod njih i aktivno vodi projekte poput FPL lige koja je akademija za najbolje mlade ljude širom sveta. Zahvaljujući njegovom projektu, oni postaju profesionalni igrači. Miloš sada živi i radi u Londonu, a zbog posla dosta vremena provodi i u Los Anđelesu.