Diani Budisavljević spomenik na Savskom keju

Diana Budisavljević, žena koja je iz ustaških logora u Nezavisnoj državi Hrvatskoj spasla hiljade mališana, uglavnom srpske nacionalnosti, najzad bi trebalo da dobije dostojno obeležje u našem gradu.

Spomenik ovoj heroini koja je u Drugom svetskom ratu vodila jednu od najvećih humanitarnih akcija biće postavljen na Savskom keju, pored Spomenika žrtvama logora Staro sajmište. Ovo je odluka koju je doneo Odbor za podizanje spomenika kojem je predsedavao Goran Vesić, zamenik gradonačelnika.

Odbor bi do kraja ove godine trebalo da raspiše međunarodni konkurs za idejno rešenje spomenika Diani Budisavljević. Očekuje se da najbolje rešenje bude odabrano do sredine naredne godine, da bi spomenik bio gotov u drugoj polovini 2019.

– Deca koju je spasavala bila su uglavnom sa Korduna i Kozare. Sećanjem na herojski čin Diane Budisavljević borimo se protiv revizije istorije jer je sve više pokušaja u Hrvatskoj da se smanji broj žrtava u Jasenovcu, kao i da se ovaj strašni logor smrti prikaže kao radni logor za zabavu – poručio je zamenik gradonačelnika Beograda.

Prva odluka da Diana dobije dostojan spomenik u Beogradu doneta je na sednici Skupštine grada još oktobra 2015. godine. Inicijativu za izgradnju spomenika pokrenulo je Udruženje logoraša i potomaka „Jasenovac”. Zahtev da spomenik dobije baš Diana Budisavljević Udruženje je podnelo Skupštini grada u decembru 2014.

Izgleda da su napokon, posle četiri godine, sve prepreke oko lokacije i finansiranja izgradnje obeležja otklonjene. Kako je objasnio Milenko Čekić, predsednik Udruženja logoraša i potomaka „Jasenovac”, odabrana je lokacija koja u potpunosti odgovara imenu i delu Diane Budisavljević.

– Kada kompleks Staro sajmište bude uređen, i njen spomenik će biti na pravom mestu, biće deo memorijala – rekao je Čekić.

Diana (Obekser) Budisavljević rođena je 1891. godine u Insbruku, u Austriji. Udala se za Julija Budisavljevića, Srbina profesora hirurgije, i 1919. s njim se preselila u Zagreb.

Pripadali su visokim zagrebačkim krugovima, što je najverovatnije, osim Dianinog porekla, uticalo da ih mimoiđe ustaški bes. Akciju spasavanja srpske dece pokrenula je u Zagrebu u oktobru 1941. godine.

Prvo je uputila novčanu pomoć Srpkinjama i njihovoj deci u logoru Lobor-grad, a zatim u junu 1942. krenula u izvlačenje mališana koji su posle ofanzive na Kozari deportovani u logore. Prema postojećim podacima, Diana je iz logora Lobor-grad, Gornja Rijeka, Stara Gradiška, Mlaka, Jablanac, Uštica, Sisak... spasla više hiljada dečaka i devojčica srpske nacionalnosti i smestila ih u prihvatilišta i porodice.

Iza nje je ostao i dnevnik u kome je svedočila o stradanju 23.000 devojčica i dečaka sa Kozare u ustaškim kazamatima. Srpska pravoslavna crkva posthumno ju je odlikovala Ordenom carice Milice, a Republika Srbija Zlatnom medaljom za hrabrost. Ostale su zabeležene njene reči: „Najlepši dar koji sam u životu dobila bila je mogućnost da ljude spasim od sigurne smrti”.

Umrla je, zaboravljena, 1978. godine u Insbruku.