Lorens od Latinske Amerike

Neki se u Sjedinjenim Američkim Državama već pribojavaju da bi se moglo dogoditi da je reditelj Stiven Soderberg u svom najnovijem filmu o Ernestu Če Gevari, ovog komunističkog revolucionara, saborca Fidela Kastra u borbi za oslobođenje Kube od imperijalističke vlade, portretisao kao heroja kojeg je na kraju ubila CIA. Drugi, koji su videli makar i deliće ove četvorosatne epske storije raspoređene u dva zasebna filma pod nazivom „Argentina” i „Gerila”, tvrde da će ovaj Soderbergov film voleti svi oni koji su voleli „Lorensa od Arabije” Dejvida Lina (Oskar, 1962) u čijem se prvom delu publika suočavala sa usponom, snovima i snagom enigmatičnog heroja koji se borio u uzaludnim bitkama, a u drugom sa njegovim ličnim, logističkim i političkim padom i stvarima koje su se okrenule protiv njega.

Kako bilo, tek jedni i drugi se slažu da će dvodelni filmski ep o Če Gevari biti jedan od najintrigantnijih i najkontroverznijih momenata na predstojećem 61. Kanskom filmskom festivalu (nisu doduše gledali politički provokativni Kusturičin dokumentarac „Maradona”), na kojem će Soderbergovo delo imati uskoro svetsku premijeru u programu u kojem će biti prikazani svi potencijalni ovogodišnji laureati za „Zlatnu palmu”.

Brandonski mrzovoljan gerilac

Konačni sud o filmu daće i publika i kritičari tek kada ga budu videli uskoro u Kanu, u koji će se od 14. do 25. maja useliti čitava armija filmadžija iz celog sveta (autori i protagonisti više od 1900 filmova, producenti, distributeri, kupci i prodavci, više od 4500 izveštača, kritičara, novinara, kamermana, fotoreportera...). U međuvremenu im ostaje da manje ili više veruju sudu reportera„Variety” koji je deo svog vremena proveo na snimanju i „Argentine” i „Gerile” i koji je već Soderbergovom delu nadenuo naziv „Lorens od Latinske Amerike”. Takav je, navodno, i sam lik Če Gevare u tumačenju vrsnog američkog glumca latinskog porekla, oskarovca Benisija del Tora. Doduše Del Toru je već pripisana i brandonovska mrzovolja i suviše dubine i perfekcije u tumačenju lika, kao i očigledna namera da se ovom ulogom uvrsti u trku za novog Oskara.

Za scenario Pitera Bačmena kaže se da je „prokleto dobar”, kao celina dobro uparen, čvrst i da ima i sve elemente ratne sage. U „Argentini” težište priče je na Čeovoj i Fidelovoj bici protiv snaga kubanskog diktatora Batiste, a sama priča počinje tokom zajedničkog brodskog putovanja od Meksika do Kube od 1956. do kraja 1958. godine i konačne pobede kubanske revolucije. U „Gerili”, scenarista i sam Soderberg fokusirani su na Če Gevarinu revolucionarnu istrajnost koja ga je navela da se odrekne komfora u kubanskoj vladi i zapali fitilj revolucije u Boliviji 1966-1967. godine. „Gerila” je dakle filmska priča o rušenju, izolaciji, zvucima sopstvenog retoričkog prediva upućenog utvarama realnog sveta i vremena, konačno i o tragičnoj smrti, u seoskoj školi kada je legendarnog Gevaru, navodno, ubio pijani bolivijski vojnik.

Romantična ikona

(/slika2)Sve u svemu, „Argentina” je film o srcu, istrajnosti i trijumfu, dok je „Gerila” kada se svemu tome oduzme vetar koji duva u jedra. Oba filma zajedno, svakako će podgrejati mit o Ernestu Če Gevari, jednoj od najautentičnijih i najpopularnijih ličnosti 20. veka. Jedan američki istoričar je u svojim beleškama zapisao i sledeće: „ Da biste trajali kao romantična ikona, nije samo dovoljno da umrete mladi, već da umrete beznadežno. Ernesto Če Gevara je ispunio oba ova kriterijuma. Kada se o Čeu razmišlja kao o heroju, to je više u smislu Bajrona nego Marksa”.

Zimus na Berlinskom festivalu, na čijem su se marketu dovršavali producentski poslovi vezani za zatvaranje finansijske konstrukcije Soderbergovih filmova, pisano je puno o Če Gevari, njegovoj ličnoj i revolucionarnoj biografiji, ljubavima i razočaranjima, ali i razlozima zašto se njegov lik još uvek nosi na majicama mladića i devojaka širom sveta. Bilo je i glasova da je Če i danas „sposoban da zapali fitilj kakve nove revolucije”, ali i onih koji zameraju autoru filmova o njemu što nikada nisu prikazali i njegovu, navodnu, „mračnu stranu” kao što je egzekucija šest stotina političkih zatvorenika, koji su ubijeni bez suđenja u šumi La Kabana. Bilo je i onih koji su ga u svojim tekstovima nazivali i „argentinskim trockistom”, čak „staljinistom”, „doktorom koji je postao lični ađutant Fidela Kastra” i slično. Nasuprot ovakvim pisanijama stajala su i ona u kojima je Ernesto Če Gevara nazivan „briljantnim revolucionarnim taktičarem i ratnikom, velikim čovekom koji se nije libio da stane na stranu malih”.

Tako Ernesto Če Gevara i dan-danas, u 21. veku, izaziva kontroverze ali i veliko poštovanje. Kažu da je Benisio del Toro koji je otelotvorio ovakvog junaka u Soderbergovoj filmskoj epici, zaista na visini izuzetno delikatnog zadatka. Za Stivena Soderberga, Oskarima i „Zlatnom palmom” nagrađivanog autora filmova kakvi su „Seks, laži i video trake”, „Erin Brokovič”, „Trafik”, „Dobri Nemac” ili serijal o Oušenu, kažu da već dugo sam sebe „drži pod ključem” i van dometa radoznale javnosti. Naravno, sve do Kanskog festivala i glamurozne svetske premijere.