Toksično – reč godine koja je otrovala sve

Oksfordski rečnik je već tradicionalno na isteku kalendarske godine proglasio međunarodnu reč koja je obeležila ovu godinu. Ovog puta to je reč – toksičan. Reč je izabrana ne samo zbog toga što je za 45 odsto povećana veb-pretraga za njom na sajtu ovog rečnika, nego prvenstveno zbog raznovrsnosti konteksta u kojima se pojavljivala. Ako je nekada ova reč označavala uglavnom samo neku materiju koja je otrovna, danas se njena upotreba uvećala barem deset puta i metaforičkom upotrebom prenela u različite kontekste koji su počeli da označavaju „otrovne” stvari, pojmove, pojave i situacije, pa i delatnosti.

Pored uobičajenih upozorenja o supstancama, ovogodišnja „toksična hemikalija” je imala poseban značaj zbog trovanja bivšeg dvostrukog agenta Sergeja Skripalja i njegove kćerke u Velikoj Britaniji, koje su navodno izvršili Rusi. To je izazvalo zabrinutost velikog broja ljudi, željnih da saznaju ko sve i gde ima pristup toksičnim hemijskim supstancama u svetu.

Potom su hteli da vide šta mogu da učine otrovne alge na Floridi, gde je bačen ili skladišten toksični otpad, gde se pojavljuje toksičan gas koji zagađuje vazduh neophodan živom svetu. Da ne govorimo o toksičnom radnom okruženju ili toksičnoj politici, što je sintagma koja je naročito obeležila ovogodišnju svetsku politiku. A tek „toksična muškost” i pokret koji je krenuo od haštaga na „Tviteru” „I ja” (Me Too) i pokrenuo raspravu o toksičnom ponašanju muškaraca u kontekstu seksualnih ili romantičnih odnosa. Veza ovakvog ponašanja prenela se i u politiku u vezi sa saslušanjima Breta Kavanoa, tada kandidata za predsednika Vrhovnog suda, povodom optužbi za seksualno uznemiravanje.

U javnosti je još svež i prošlogodišnji slučaj „Vajnstin” – manir holivudskog producenta koji je decenijama u zamenu za uloge iznosio neprimerene seksualne ponude glumicama.

Ove godine su u SAD zbog pomenutih primera organizovani kursevi kroz koje prolaze mladići na koledžima kako bi naučili da savladaju izazove „pokazivanja mišića” u situacijama u kojima to niti je primereno niti prihvatljivo. „Toksična muževnost” je sintagma koja je sada široko rasprostranjena u svim sferama života kako bi označila „elemente muškosti koji podstiču dominaciju i sprečavaju muškarce da pokazuju emocije”. Neki stručnjaci to prepoznaju kao osnovni uzrok problema koji je doveo do „I ja” pokreta i kažu da to može da pobuditi osećaje samodovoljnosti, seksističkog i nasilnog ponašanja, što može ishoditi i seksualnim napadima.

Oksfordski rečnik je ovogodišnju reč godine prvi put zabeležio 1664. godine u značenju – otrovan, a reč potiče iz grčkog jezika. Direktorka Oksfordskog rečnika Katrin Konor Martin je rekla da je komisija. birajući ove godine reč koja je obeležila „etos, raspoloženje ili preokupacije”, u prvi mah smatrala da je to „toksična muževnost” dok nisu shvatili sa koliko se još ostalih pojmova i situacija reč „toksično” povezala.

Metaforička upotreba ove reči razvila se naročito osamdesetih godina u takozvanim knjigama za samopomoć, u kojima se nametnula sintagma „toksični odnosi”. Devedesetih godina je prešla u oblast ekonomije, kada je počela da označava „toksičan dug”, preko serije „Seks i grad” u kojoj je njome nazivan onaj koga bismo mi opisali kao „okorelog neženje”. Svoj doprinos na početku milenijuma dala je i Britni Spirs hitom „Toksik”. U političkom životu ova reč je počela da se koristi kako bi se opisala „retorika, politike, agende, i nasleđa lidera i vlada širom sveta”.

Prošle godine je ta reč bila „jutkvejk”, reč koja je na engleskom spoj reči mladost i zemljotres, a opisuje rastući ogroman uticaj mladih ljudi na kulturu, politiku i socijalne odnose uopšte. Reč godine 2016. bila je postistina, reč koja je najviše korištena u vezi sa raspravama o bregzitu i u kampanji na američkim predsedničkim izborima. Ova reč se često koristi u sklopu fraze „politika postistine” i definiše se kao vreme u kome istina postaje nebitna. Oksfordski rečnik je dao definiciju postistine kao prideva koji se odnosi na „okolnosti u kojima objektivne činjenice postaju manje uticajne u oblikovanju javnog mišljenja od pozivanja na emocije i ličnog mišljenja”. Prema najpoznatijem engleskom rečniku, ovaj termin je prvi upotrebio pokojni srpsko-američki pisac i dobitnik Oskara Stiv Tešić (1942–1996).