Odlazak Bernarda Bertolučija

Jedan od najvećih italijanskih sineasta Bernardo Bertoluči preminuo je juče u 77. godini. Čuveni reditelj, koji je prešao put od jednog od ključnih igrača italijanskog novog talasa do Holivuda, umro je u svom domu u Rimu posle duge bolesti, prenele su svetske agencije. Osim što je godinama patio zbog lošeg zdravlja, a od 2003, nakon operacije leđa, bio vezan i za invalidska kolica, poslednjih meseci borio se i sa rakom pluća.

Rođen je 1941. godine u Parmi, od oca Atilija Bertolučija, pesnika, istoričara umetnosti i filmskog kritičara, i majke Ninete, učiteljice italijansko-irskog porekla. Još kao dečak počeo je da piše poeziju, a kao student ovenčan je i nacionalnom nagradom za poeziju u Rimu.

„Žonglirajući” između dve ljubavi – prema poeziji i filmu, koje mu je usadio otac, već sa 15 godina pozajmljuje kameru da napravi svoj prvi kratki film. Pobeđuje film, s obzirom na to da napušta studije savremene književnosti u Rimu kako bi bio asistent tada još mladom Pjeru Paolu Pazoliniju na filmu „Akatone” 1961. godine. Upravo po Pazolinijevom scenariju naredne godine snima svoj prvi dugometražni film, triler „La commare secca”, a već za naredno ostvarenje „Prima della rivoluzione” (Pre revolucije) iz 1964. dobija izvrsne kritike.

Film koji mu je doneo najveću slavu, ali i osude, i koji će ga, kako je jednom priznao „proganjati do kraja života”, snimio je 1972. godine. Seksualno eksplicitna priča o sredovečnom čoveku (Marlon Brando) i njegovoj opsesivnoj vezi sa mladom devojkom (Marija Šnajder) šokirala je svet toliko da je „Poslednji tango u Parizu” bio zabranjen u nekoliko zemalja, uključujući i Italiju, gde je zvanično prikazan tek 1987. godine. „Kada sam rekao da želim da Brando igra u filmu, čelnici `Paramaunta` su me sa čuđenjem pogledali, uz reči: `Tog matorog?` A Brando je najbolja stvar u tom filmu!”, prisećao se davno filma za koji je prvi put nominovan za Oskara. No, kontroverze koje su pratile „Poslednji tango” omogućile su reditelju da još dublje „zadre” u Holivud narednim ostvarenjem – „Dvadeseti vek”, epskom dramom u kojoj glavne uloge tumače Robert de Niro, Žerar Depardje, Donald Saterlend, Bert Lankaster…

A 1987. godine uradiće nešto sasvim netipično. Naime, rešio je da se pozabavi pričom o detetu, potencijalnom kineskom vladaru. Izbor, uz do tada neviđenu dozvolu da snima u Zabranjenom gradu, pokazaće se kao pravi, s obzirom na to da je sa „Poslednjim kineskim carom” Bertoluči osvojio i kritiku i publiku i čak devet Oskara, i to u glavnim kategorijama – za najbolji film i najbolju režiju.

Tokom karijere ovenčan je Zlatnim globusom, nagradama za životno delo na festivalima u Kanu i Veneciji… Osim režijom, bavio se i produkcijom i scenarističkim poslom, a 1992. godine ostvario je jedinu ulogu na velikom platnu. Priznao je jednom prilikom da je zahvaljujući frojdovskoj analizi shvatio da je filmove snimao „kako bi ubio svog oca”:
„Moj otac mi je jednom u šali rekao kako sam ga toliko puta ubio, a nisam završio u zatvoru. I voleo je sve moje filmove jer ih je, na neki način, smatrao svojim delima. Ja sam bio poput njegove lutke.”

U njegovoj filmografiji zvanično stoje 24 naslova, a neveliki broj ostvarenja, naročito u poslednje dve decenije, objašnjavao je bolešću:

„Od operacije leđa, koja se završila neslavno, stalno sam u bolovima, ne mogu da hodam, niti da radim. Moram da nađem rešenje za ova leđa i onda ću ponovo režirati”, pričao je reditelj koji je poslednje ostvarenje „Ja i ti” snimio 2012. dobivši počasnu Zlatnu palmu u Kanu. Nije mu se ostvarila želja da realizuje film o napolitanskom kompozitoru iz 16. veka De Venosi koji je brutalno ubio svoju suprugu, ili adaptaciju priče En Pačet o grupi terorista koji dele život sa svojim taocima…

Od 1979. bio je u braku sa Kler Peplo. Nije imao dece.

Preminuo Nikolas Reg

Istaknuti britanski reditelj Nikolas Reg preminuo je u petak u 90. godini, izvestila je agencija AP. Regova karijera trajala je više od šest decenija. Rođen u Londonu, radio je, doduše kao saradnik, na poznatim ostvarenjima kakva su „Lorens od Arabije” i „Farenhajt 451”.

Najpoznatiji je po filmu „Don`t Look Now” iz 1973. godine i po specifičnom rediteljskom rukopisu nalik mozaiku. Najveći komercijalni uspeh doživeo je sa filmom „Veštice” iz 1990. godine, u kome je Anđelika Hjuston tumačila glavnu ulogu.

Reg je radio sa Mikom Džegerom iz „Stonsa” na filmu „Performance”, a sa pokojnim Dejvidom Bouvijem u „The Man Who Fell to Earth”, gde britanski kantautor igra vanzemaljca koji dolazi na Zemlju želeći da spase sopstvenu planetu.