Одлазак Бернарда Бертолучија

Један од највећих италијанских синеаста Бернардо Бертолучи преминуо је јуче у 77. години. Чувени редитељ, који је прешао пут од једног од кључних играча италијанског новог таласа до Холивуда, умро је у свом дому у Риму после дуге болести, пренеле су светске агенције. Осим што је годинама патио због лошег здравља, а од 2003, након операције леђа, био везан и за инвалидска колица, последњих месеци борио се и са раком плућа.

Рођен је 1941. године у Парми, од оца Атилија Бертолучија, песника, историчара уметности и филмског критичара, и мајке Нинете, учитељице италијанско-ирског порекла. Још као дечак почео је да пише поезију, а као студент овенчан је и националном наградом за поезију у Риму.

„Жонглирајући” између две љубави – према поезији и филму, које му је усадио отац, већ са 15 година позајмљује камеру да направи свој први кратки филм. Побеђује филм, с обзиром на то да напушта студије савремене књижевности у Риму како би био асистент тада још младом Пјеру Паолу Пазолинију на филму „Акатоне” 1961. године. Управо по Пазолинијевом сценарију наредне године снима свој први дугометражни филм, трилер „La commare secca”, а већ за наредно остварење „Prima della rivoluzione” (Пре револуције) из 1964. добија изврсне критике.

Филм који му је донео највећу славу, али и осуде, и који ће га, како је једном признао „прогањати до краја живота”, снимио је 1972. године. Сексуално експлицитна прича о средовечном човеку (Марлон Брандо) и његовој опсесивној вези са младом девојком (Марија Шнајдер) шокирала је свет толико да је „Последњи танго у Паризу” био забрањен у неколико земаља, укључујући и Италију, где је званично приказан тек 1987. године. „Када сам рекао да желим да Брандо игра у филму, челници `Парамаунта` су ме са чуђењем погледали, уз речи: `Тог маторог?` А Брандо је најбоља ствар у том филму!”, присећао се давно филма за који је први пут номинован за Оскара. Но, контроверзе које су пратиле „Последњи танго” омогућиле су редитељу да још дубље „задре” у Холивуд наредним остварењем – „Двадесети век”, епском драмом у којој главне улоге тумаче Роберт де Ниро, Жерар Депардје, Доналд Сатерленд, Берт Ланкастер…

А 1987. године урадиће нешто сасвим нетипично. Наиме, решио је да се позабави причом о детету, потенцијалном кинеском владару. Избор, уз до тада невиђену дозволу да снима у Забрањеном граду, показаће се као прави, с обзиром на то да је са „Последњим кинеским царом” Бертолучи освојио и критику и публику и чак девет Оскара, и то у главним категоријама – за најбољи филм и најбољу режију.

Током каријере овенчан је Златним глобусом, наградама за животно дело на фестивалима у Кану и Венецији… Осим режијом, бавио се и продукцијом и сценаристичким послом, а 1992. године остварио је једину улогу на великом платну. Признао је једном приликом да је захваљујући фројдовској анализи схватио да је филмове снимао „како би убио свог оца”:
„Мој отац ми је једном у шали рекао како сам га толико пута убио, а нисам завршио у затвору. И волео је све моје филмове јер их је, на неки начин, сматрао својим делима. Ја сам био попут његове лутке.”

У његовој филмографији званично стоје 24 наслова, а невелики број остварења, нарочито у последње две деценије, објашњавао је болешћу:

„Од операције леђа, која се завршила неславно, стално сам у боловима, не могу да ходам, нити да радим. Морам да нађем решење за ова леђа и онда ћу поново режирати”, причао је редитељ који је последње остварење „Ја и ти” снимио 2012. добивши почасну Златну палму у Кану. Није му се остварила жеља да реализује филм о наполитанском композитору из 16. века Де Веноси који је брутално убио своју супругу, или адаптацију приче Ен Пачет о групи терориста који деле живот са својим таоцима…

Од 1979. био је у браку са Клер Пепло. Није имао деце.

Преминуо Николас Рег

Истакнути британски редитељ Николас Рег преминуо је у петак у 90. години, известила је агенција АП. Регова каријера трајала је више од шест деценија. Рођен у Лондону, радио је, додуше као сарадник, на познатим остварењима каква су „Лоренс од Арабије” и „Фаренхајт 451”.

Најпознатији је по филму „Don`t Look Now” из 1973. године и по специфичном редитељском рукопису налик мозаику. Највећи комерцијални успех доживео је са филмом „Вештице” из 1990. године, у коме је Анђелика Хјустон тумачила главну улогу.

Рег је радио са Миком Џегером из „Стонса” на филму „Performance”, а са покојним Дејвидом Боувијем у „The Man Who Fell to Earth”, где британски кантаутор игра ванземаљца који долази на Земљу желећи да спасе сопствену планету.